Untitled - Treći Trg

još uvek kad zaspim sklanjam neku imaginarnu
kosu jer mi golica nos, i sve tako nešto što se
završilo ali još nije gotovo, i samo je sigurno da
Džek ili Džon, ili ono kiselkasto vino, imaju svoj
vrlo jasan i bolno precizan kraj.
PROZA
I nije tužno, ali ni srećno stanje koje se naziva
pozno leto u godinama neposredno pre ili
neposredno posle životnih prekretnica, jer njih
ima, i biće poznih leta tužnijih i srećnijih od ovog
ali ubija, razvlači ta apatija, to što ne golica i ne
boli ni jedno saznanje, ni jedan događaj i ubija to
što crne gitare u sprezi sa usnim harmonikama
i Džek ili Džon, ili grozno vino iz prodavnice,
vraćaju vizije onoga što nikada nije trebalo da se
završi ako je uopšte i trebalo da počne. A nikako,
ni po koju cenu nije smelo da bude sačuvano u
bilo kom atomu mozga koji i bez takvih stvari ne
funkcioniše baš najbolje, ne samo zbog vrućine,
nego uopšte...
I, šta sad? Kao leto je, i kao moglo je da bude i
gore...
DANICA POPOVIĆ
LEPOTA
Klackanje autobusa mu je smetalo. Drvena
stolica ga je udarala u mršavu zadnjicu i to ga je
bolelo. Teški smrad paljevine i znoja mu je parao
nozdrve. Boleo ga je svaki deo tela od umora, i
oči su mu se sklapale. Zagledan u daljinu, gledao
je kroz devojku koja je sedela preko puta njega.
Danica Popović
(1988, Beograd)
učenica je IX
beogradske
gimnazije. Piše
isključivo kratke
priče. Do sada nije
objavljivala. Živi u
Zemunu.
krvolocna@yahoo.
com
31