Untitled - Treći Trg

JUL
U ležaljci se ljuljuškaju dani.
Vuci me, sunce. Izvlači iz mene vlakna.
Otvori zenica žmirkaju od sabrane svetlosti.
Rude jabuke. Crveni se i moja koža.
Plavi pled prostrt po travi.
Detence spava u zlatnoj kapici.
Mladeži na našim nogama se poklapaju.
Svij, rodo, gnezdo u našim leđima.
U našim ružičastim leđima svij
umesto dotrajalog, šupljeg krova, zapušenog kučinom.
Bićemo bezglasni i nepokretni.
Niko neće doći.
Niko ne zna, gde živimo,
kako do nas stići.
Niko ne može da usliši.
Samo lavovi i miševi.
Šuškaju u brlozima, češu čičak u grivi.
Opijeni bumbar zamrsio se u granju šljive.
Seoski pejzaž. Svakodnevna scena i ništa više.
Ali svaki list podrhtava,
Kostreši se mišja koža,
Naleće talasom trska.
Evo ga, oko svevideće, nedremano oko,
Kliznulo u travu i trepće,
Škilji, hoće da vidi,
da sazna, da otkrije...
vavilonsku kulu sveta...
mama zove na ručak.
43