Untitled - Treći Trg

smisla – u mojim pesmama neće opaziti hermetičnost već prirodnost. Da,
upravo: prirodnost. Jer, kao što sam ranije rekao: moje pesme su tokovi
svesti, nad čijom tehnikom, formom kasnije radim, katkad i godinama.
Tako je, na primer, bilo s poemama Mešane šume, Obožavanje mističnog
ili s pesmama Ultramarin, Sunce, Snežne planine, Probudila ga je... Reč
je o konačnom rezultatu, kada čitalac ima utisak da dati tekst nije pisan
već da jednostavno postoji, da je uvek postojao, da se dogodio sam po
sebi, bez ikakvog učešća pisca. Možda sam u tom pogledu hermetičan,
međutim istinski ne podnosim banalnosti, nedovršene, nedorađene stvari,
sve ono ošljarenje, u koje su, nažalost, zaljubljene nova poljska književnost
i poezija. Jer, to nema ništa zajedničko s poezijom.
B. R.: Sa kojim umetnikom osećaš bliskost? Na primer, u čemu se sastoji
tvoja bliskost s Beklinom čija slika se nalazi na koricama tvoje zbirke Dar
na srpskom?
E. O.: To su dva pitanja. Beklin odgovara mojoj mašti, na mom internet
sajtu www.erykostrowski.prv.pl nalazi se više njegovih slika koje čine
pozadinu mojih stihova, dok slika „Sveti gaj“ može ilustrovati mnoge
mistične pejzaže u kojima se odigravaju moji stihovi, kao npr. Muzika
na bregu, Pesma o dvema Izoldama, Mešane šume. Među umetnicima
sa kojima osećam izuzetnu bliskost su ljudi muzike, koji se ne drže jednog.
Meni je muzika, nažalost, nedostupna, jer ne znam note i ne umem da je
stvaram. Da je drugačije, ne bih pisao poeziju, niti bih se koncentrisao na
nju. Dakle, među umetnicima ispred čijeg imena bih stavljao veliko „U“,
u jednom dahu bih pomenuo: Kejt Buš, Mariju Fredrikson, Tanitu Tikaram,
Žanu Bičevsku, Mejre Brenan i Klanad. To su moji najvažniji svetovi. Kada
slikam, a to činim retko, iako je to za mene veoma važno, pred očima su mi
moji omiljeni slikari – Franc Mark i Frida Kalo. O poeziji sam već govorio,
ali nisam o prozi. Tu mi je najbliža Tove Janson, a posle nje – dugo, dugo
ništa.
B. R.: Kako se može nazvati tvoja životna i umetnička filozofija?
E. O.: O toj temi napisao sam celu knjigu, Šimborska: „kosmička Odiseja“ i
– kao da me ta tema odbija... Iz te knjige proističe da ni u šta ne verujem, da,
po meni, „TAMO nema ničeg“ itd. Međutim, to nije tako jednostavno. Istina
77