Untitled - TreÄi Trg
Untitled - TreÄi Trg
Untitled - TreÄi Trg
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
javlja da je i ulica takodje prazna. Ne čuje se više ništa sem žamora celoga<br />
grada. Da, žamora grada celog jednog nedeljnog dana – žamora sazdanog<br />
od mnoštva zvukova, nerazaznatljivih ali tačnih.<br />
Kako je malo stvari iz stvarnog života dovoljno da bi pružilo oslonac<br />
našim najdubljim razmišljanjima. Na primer, okolnost što sam zakasnio<br />
na ručak, što su se istrošile šibice i što sam,<br />
samovoljno, bacio kutiju na ulicu, mrzovoljan<br />
zato što sam jeo u nevreme i zato što je<br />
nedelja koja obećava ružan zalazak, ili zato<br />
što nikoga nema na ovom belom svetu, uz<br />
celu metafiziku, pride. Ali koliko sam Cezara<br />
bio!<br />
Posle svih ovih kišnih dana nebo je<br />
ponovo povratilo plavetnilo koje je skrivalo<br />
u ogromnim prostranstvima u visini. Izmedju<br />
ulica, gde lokvice vode spavaju kao bare u<br />
poljima i jasne radosti što se mrzne na nebu, postoji kontrast koji čini prijatnim<br />
prljave ulice a sumornom zimskom nebu daje prolećnu blagost. Nedelja<br />
je, i nemam šta da radim. Dan je toliko lep da ne želim čak ni da sanjam.<br />
Uživam u njemu s iskrenošću čula kojoj se prepušta moja inteligencija.<br />
Šetam se, kao dokoni trgovački pomoćnik. Namerno se osećam starim<br />
samo da bih mogao da okusim zadovoljstvo podmladjivanja.<br />
Na velikom nedeljnom trgu vlada svečana živost jednog dana druge<br />
vrste. Iz crkve Svetog Dominguša izlazi se s jedne misa, a druga tek što<br />
nije počela. Vidim ljude koji izlaze i druge, koji još ne ulaze, jer čekaju<br />
nekoga ko ne vidi ni ko ulazi ni ko izlazi.<br />
Sve te stvari nemaju značaja, kao ni sve drugo što čini banalnost<br />
života, san sazdan od tajni i osmatračnica u bedemima kroz koje ja gledam,<br />
kao kakav glasnik koji je izvršio svoj zadatak, ravnicu svojih meditacija.<br />
Nekada, kao dete, išao sam na ovu istu misu, ili možda na onu<br />
drugu, ali pre bih rekao na ovu. Oblačio sam, s dužnom svešću, svoje<br />
jedino i najbolje odelo, i uživao u svemu – čak i u onome u čemu nema<br />
nikavih razloga za uživanje. Živeo sam spolja, a moje je odelo bilo čisto i<br />
novo. Šta bi više poželeo neko ko će morati da umre jednoga dana, ali to<br />
još ne zna, držeći majku za ruku?<br />
98<br />
&
Change language