Untitled - Treći Trg

Saška ga je pogledala s čudom, onako ženski oštro.
Saša je voleo da stoji tačno na polovini mosta.
– Šta to slušaš? – približio je slušalicu vokmena svom uvu, – A to! Ok. To
je ok.
A ustvari mu se povraćalo od smrada koji je izbijao iz Saškinog rublja i od
zvukova koje je čuo.
„Nebom sveci...“
– Jesi primetio?
– Šta?
– Pa munja!...
„Nebo je noćas tanko...“
– Što mi je žao svih nas.
– O čemu pričaš?
– Vidi onu ženu s detetom!
– ‘De si našao motiku u sred Beograda?!
„I ja ne bih da nas zvezde čuju“
– Jebo te, ona zvezda, vidiš...?! Kako se uozbiljila!
„Pa da im zbog nas žao bude“
Saša se najednom zagledao u Saškine grudi. Pa to je prizor!
Pogledom ih je projektovao na nebo. Vise sa nebeske kugle njene dojke.
I nešto prokapava.
– ‘Aj da se uradimo! Tamo, iza stepenica – na novobeogradskoj strani.
29