Untitled - Treći Trg

E. O.: Ne znam. Čim počnem da se pribojavam da je nešto kao ono
što aktuelno čitam, smatram da sam još uvek ono što sam. Pesnikinja
i filozofkinja Beata Šimanjska svojevremeno je rekla za moje pesme da
su „programsko udaljavanje od logične sekvence iskaza“ i da je „takva
poezija pokušaj odgovora na ono sa čim se ne može izaći na kraj, što
predstavlja put i rešenje“. Zanimljivo, zar ne? Jer, to bi trebalo da potire
jedno drugo. Međutim, vidimo da poezija može više nego što možemo
mi kroz svoje postupke i život. Šimanjska je po svoj prilici imala u vidu
vizionarstvo, a ne držanje mašte na povocu. Mašta je stihija, prema tome
ne trpi okove. To više odgovara rečima, radu na jeziku ili formi stiha. Meni
je bliska svaka forma. U poslednje vreme više volim opsežnije forme,
pesničku prozu. Glasno čitanje, međutim, razlikuje takav zapis od proze.
Sam veoma brinem o melodiji stiha.
B. R.: Ne primenjuješ kao drugi dekonstrucionizam. Zbog čega?
E. O.: Ne pišem svesno već intuitivno, prema tome nikada ništa unapred ne
primenjujem, a na isto izlazi. Moji stihovi se pišu sami, mada u poslednje
vreme s velikim naporom i reči mi sporo dolaze, međutim ja ću i dalje čekati.
Pisanje unapred utvrđenom formom, po meni, uništava stih. Uostalom,
takve stihove uvek prepoznajem. Pravila zbog toga i postoje, da bi bila
kršena. U tom pogledu književnost je slična naukama koje sam ranije
pominjao, koje se takođe ne bi mogle razvijati bez prekoračivanja onog
što je već poznato. Na primer, Darvinova teorija evolucije i element koji joj
je nedostajao i godinama osporavao Darvinove teze. Ali, taj nedostajući
element je pronađen i od 60-ih godina imamo paleobiologiju prekambrijuma
i sada je sve u redu. Ako se i poezija tretira kao spoznaja, kao što je ja
tretiram...
B. R.: Na čemu se temelji jezik tvoje poezije, jer je pitanje jezika najvažnije
pitanje poezije?
E. O.: Odgovoriću sledeće: već godinama mi se zameraju hermetičnost,
vizionarstvo, nekakva ludila, nedoslednost. Lično to smatram određenim
dostignućima, jer su sve te zamerke odlike ljudskog uma, čovekovih
postupaka. Odnosno, moja poezija je ljudska, ili – bliska drugom čoveku.
Takođe smatram da svako ko pažljivo čita poeziju – a drugačije nema
76