Untitled - TreÄi Trg
Untitled - TreÄi Trg
Untitled - TreÄi Trg
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Hoze Antonio Marina<br />
Stvaralačka memorija (drugi deo)<br />
ESEJ<br />
4<br />
Šta se želi reći frazom „učiti nešto napamet“?<br />
Ova davno skovana fraza služila je da se etiketira<br />
ceo sistem obrazovanja. Ali, da li ona išta znači?<br />
Da li postoji neki drugi način učenja koji ne bi<br />
bio „napamet“? Pod učenjem se podrazumeva<br />
svaka trajna promena nastala u organizmu<br />
zahvaljujući iskustvu, zahvaljujući memoriji<br />
odnosno, sposobnosti da se informacija pohrani<br />
i upotrebi u datom trenutku. Reč je o dva aspekta<br />
jedne iste sposobnosti. Međutim, čini se da se<br />
pomenutom frazom pravi razlika između učenja<br />
veština i pohranjivanja informacije. Kada dete<br />
nešto nauči napamet, ono čuva informaciju,<br />
premda ne zna šta da uradi s njom.<br />
Ova tvrdnja je netačna, jer čak i dete bubalica<br />
zna da uradi nešto sa tom informacijom: da je<br />
ponovi. Slažem se da je reč o jadnoj upotrebi<br />
znanja, ali i to pokazuje da se uvek uče i<br />
operacije. Ono što se pogrešno naziva učenjem<br />
napamet, trebalo bi da se naziva učenjem da se<br />
ponove, bez razumevanja, informacije koje se ne<br />
integrišu u ostala znanja. Kada neki stručnjak uči,<br />
restrukturirajući svoj celokupni mentalni pejsaž<br />
pomoću nove informacije i služeći se njom za<br />
nove zadatke, i on takođe uči napamet, ali uči<br />
nešto drugo.<br />
Greška potiče od neprihvatljive podele na delanje<br />
i znanje. U ljudskom biću su povučene proizvoljne<br />
granice između aktivnosti i pasivnosti. Memorija<br />
bi tako bila pasivna, inteligencija aktivna, obe bi<br />
postojale kao odvojene sposobnosti, te ne bi bilo<br />
85<br />
Hose Antonio Marina<br />
(José Antonio<br />
Marina), španski<br />
pisac i filozof, rođen<br />
je 1939. u Toledu.<br />
Svojim itelektualnim<br />
angažmanom Marina<br />
približava širokoj<br />
čitalačkoj publici<br />
velike filozofske<br />
teme, usredsređujući<br />
se, pre svega, na<br />
teoriju o inteligenciji,<br />
fenomenologiju i<br />
lingvistiku. Među<br />
njegova najznačajnija<br />
dela ubrajaju se<br />
Teorija o stvaralačkoj<br />
inteligenciji (1995),<br />
Etika za brodolomce<br />
(1996), Sentimentalni<br />
lavirint (1998), Tajna<br />
izgubljene volje<br />
(1998), Borba zbog<br />
dostojanstva: teorija o<br />
političkoj sreći (2000),<br />
Jezička džungla (2002),<br />
Enigma seksualnosti<br />
(2002)... Dobitnik je<br />
dve prestižne nagrade:<br />
XX nagrade Anagrama<br />
za esej 1992. godine<br />
i, nekoliko meseci<br />
kasnije, Nacionalne<br />
nagrade za esej.
Change language