Untitled - Treći Trg

RAZGOVOR
Biserka Rajčić,
pisac i prevodilac
rođena je 1940.
Završila je slavistiku
na Filološkom
fakultetu u
Beogradu. Prevodi
s poljskog, ruskog,
češkog, slovačkog,
bugarskog i
slovenačkog,
poeziju, prozu,
eseistiku, filozofiju,
teatrologiju,
istoriografiju,
politikologiju i sl.
Oko 300 autora.
Objavila je 54 knjige
i oko 1350 priloga
u časopisima Srbije
i bivše Jugoslavije.
Od 1967. sarađuje s
Radio Beogradom.
B. R.: U kojoj meri muzika određuje tvoj odnos
prema svetu? Da li je ona i tvoja životna i
umetnička filozofija?
L. M.: Muzika je znatno iskrenija od književnosti,
u njoj nema prostakluka. Ljudi istupaju na sceni
pred realnom publikom i manje su frustrirani.
Muziku više volim u smislu javnog nastupa. To
je kontakt, medijum bez dodira, koji sam ulazi u
glavu – što ne znači da je lakši.
Postojao je momenat kada se pojavio
Maćek Mahel iz Vjeličke blizu Krakova koji je
završio samo osnovnu školu, i istovremeno je
squatters, punk leader, čovek koji je u stanju da
na svojoj gitari od 4000 evra iščara sve. Njegovo
muzičko obrazovanje prošlo je kroz big beat, punk,
ska, reggae do džeza koji je to sve stvorio preko
bluza. Otvorio mi je taj svetić. Oslobodio sam se
književnosti. To je bilo kao da sam odsekao noge
i prebacio se na električna invalidska kolica. A
zatim sam imao problema s baterijama.
Književne večeri su najčešće ženantne.
Nekoliko osoba koje su došle na principu „doći ću,
neko će i tako doći“. Pre ih povezuje prijateljstvo,
međusobna samilost nego autentična razmena
pogleda na prikazani svet. Na njima obično
je loša interpretacija, a o ponašanju pisca i da
ne govorim. Međutim književnost se savršeno
proverava kroz individualno čitanje. U poslednje
vreme u punoj kadi, jer je to drugačije stanje
usredsređenosti. To mi vraća poštovanje prema
njoj. A otkad sam počeo da čitam prozu ponovo
sanjam snove.
Počeo sam da pišem godinu dana kasnije,
kada se grupa počela osipati. Godinu dana bio
sam prikovan komponovanjem, a ti svetovi su se
isključivali.
82