Untitled - TreÄi Trg
Untitled - TreÄi Trg
Untitled - TreÄi Trg
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ez potrebe za bilo kim, jedino strepim da me nečiji glas ili prisustvo ne<br />
prekinu dok raspolažem svojom malom slobodom, trenucima uzvišenosti.<br />
Na solici, zavaljen, zaboravljam život koji me tišti. Ne boli me više,<br />
izuzev što me je boleo.<br />
Život je za nas onakav kakvim ga zamišljamo. Za seljaka, kome<br />
je njegova njiva čitav svet, ta njiva predstavlja carstvo. Za Cezara, kome<br />
je njegovo carstvo nedovoljno veliko, to carstvo je kao njiva. Siromah<br />
poseduje carstvo; moćnik poseduje njivu. U suštini, mi i nemamo ništa<br />
drugo sem naših vlastitih doživljaja i zato na njima, a ne na onome što ih<br />
izaziva, treba da gradimo stvarnost našeg života.<br />
(To mi je palo na um nevezano za neki konkretan povod.)<br />
Mnogo sam sanjao. Umoran sam od pomisli da sam toliko sanjao,<br />
ali nisam umoran od sanjanja. Od sanjanja se niko ne zamara, jer sanjati<br />
znači zaboravljati, a zaborav nas ne pritiska i ne tišti zuato što je to san bez<br />
snova u kome ostajemo budni. U snovima sam postigao sve. I budio sam<br />
se, takodje, ali šta to mari? Koliko sam Cezara bio! A i najslavniji ljudi, kako<br />
su samo jadni i bedni! Cezar, koga je od smrti spasla velikodušnost jednog<br />
gusara, naredio je da se taj isti gusar razapne na krst, čim je uspeo, posle<br />
pomnog traganja, da ga se dočepa. Napoleon, sastavljajući testament na<br />
Svetoj Jeleni, ostavlja deo svog imetka jednom banditu koji je pokušao da<br />
ubije Velingtona. O,veličine, jednake veličini duše moje razroke komšinice!<br />
O, veliki ljudi, nedostojni kuvarice s drugog sveta! Koliko sam Cezara ja<br />
bio, i još sanjam da budem!<br />
Koliko Cezara, ali ne izistinski. Osećao sam se zaista carski dok<br />
sam sanjao, i zato nikad ništa nisam bio. Moje vojske su poražene, ali taj<br />
je poraz bio blag, i niko nije poginuo. Nisam izgubio nijedan barjak...Koliko<br />
sam Cezara bio, evo baš ovde, u ovoj Pozlatarskoj ulici. I ti Cezari koji sam<br />
bio još uvek žive u mojoj mašti; ali oni Cezari koji su zaista postojali, sada<br />
su mrtvi i Pozlatarska ulica, drugim rečima – Stvarnost, ne može više da ih<br />
upozna.<br />
Bacam kutiju šibica, već praznu, u provaliju ulice ispod mog visokog<br />
prozora bez balkona. Uspravljam se na stolici i slušam. Jasno i razgovetno,<br />
kao da to nešto znači, kutija šibica, prazna, odjekuje na pločniku i time mi<br />
97<br />
&
Change language