Untitled - Treći Trg

J. S.: Ne jednom, mogao sam čuti, koja sve imena sada predstavljaju
prekretnicu za rusku poeziju. Samo što niko još nije umeo da objasni u
čemu je preokret.
M. S.:Takve izjave obično ne pokazuju ništa, osim uverenja govornika. Stoga
i ja kažem, slažući se sa vašim uverenjem, da Poezija još uvek postoji, i za
mene lično to je sasvim dovoljno. Prelomni trenuci, to jest, trenuci ozbiljnih,
smisaonih preokreta, u poeziji se često ne događaju. Za celi prošli vek,
možda, četiri ili pet puta. Poslednji slučaj takve promene smera pesničkog
jezika, po meni, desio se u periodu između 2000. i 2002. godine. Ustvari,
počelo je sve nešto ranije, sredinom devedesetih, otprilike sa izlaskom
zbornika Repeйnik Dimitrija Vodenikova, i na neobičan način se poklopilo
sa smrću Josifa Brodskog – kao da se tada oslobodila nekakva naknadna
energija i dala ubrzanje svemu što se tada pisalo. A ovo što mi danas
proživljavamo, pre je usvajanje stvari, tada pronađenih. Jednostavno su
vremenom te pojave postale jasnije vidljive.
J. S.: Dobro, tačno je, ta imena sam i ja imao u vidu. Zapažamo jaku
popularizaciju poezije. Književnost potpuno otvoreno izlazi na internet, na
televiziju, probija se u masama. Do čega to može da dovede?
M. S.: Ne bih da precenjujem mogućnosti stiha. Televizija i drugi mediji
odnose se prema poeziji, shodno svojim pravilima, ističući slikovni izraz, i
ostavljajući sam tekst van kadra. Čitanje stihova u uslovima televizijskog
šou- programa je prilično neobično. Stoga to treba izbegavati, jer odvodi
nečemu sličnom oslabljenoj muzičkoj pauzi tamo gde bi trebalo udvostručiti
pažnju. Publika pesničkih večeri po mas-štabovima i u mas-kulturi, nije
veća od statističke greške. I televizija i internet zajedno sa nagradama
i izdavačkim projektima na svoj način prikazuju realnost. Ni drugi oblici
se ne ispoljavaju kao mesta čitalačkog i kritičarskog konsenzusa, i mi se
moramo pomiriti s tim, da takvih mesta nema, ili su ona prisutna, svako za
sebe, izolovano. Ni nagrade, ni pažnja masmedija ne garantuju stihovima
čitanost, kupce – možda.
J. S.: I na kraju. Šta biste mogli izdvojiti, kada je reč o mlađem pesničkom
pokolenju, o poslednjim generacijama? Kod mene lično to pitanje izaziva
prilično neodređeno osećanje. Postoji li neka opšta ideja koja bi teorijski
objedinjavala pesničku mladež – pored želje za slavom i reformom
jezika?
72