Untitled - Treći Trg

podizanje zida između sebe i sveta, a to je odlika rđave poezije. Međutim,
ima dosta mladih poljskih i srpskih pesnika koji pozivaju u svoj intimni svet
i na međusobnu razmenu tih svetova, kao i na pronalaženje zajedničkih
stvari što predstavlja olakšanje. U Poljskoj takav pisac je Lukaš Manjčik čija
poezija iz zbirke Obaveze svetlosti je bila jedno od mojih najvećih otkrića.
Od srpskih mladih pisaca oduševila me je pesnička zbirka Milana Dobričića
Pritisak. I, čekaću njihove sledeće zbirke. Uostalom, oni ne samo što su
srodni već i izvrsno predstavljaju svoje zemlje. Možda i zbog toga što im
nisu strane društvene teme, za koje nalaze prave reči? Lično se trudim da
se ne zatvaram u svojoj „privatnosti“.
B. R.: Mene je tu interesovao tvoj odnos prema svetu koji je prilično
netipičan u poređenju s drugim pesnicima tvoje generacije. Prvenstveno te
interesuju priroda i kosmos. Reci nam nešto više o tome.
E. O.: Tačno je. Čini mi se da su među dostupnim stvarnostima priroda i
kosmos jedino istina. Ostalo su naše tvorevine ili tvorevine našeg uma, a
ja posvećivanje fikciji smatram gubljenjem vremena, jer za to kratko vreme
čovek može nešto bitnije da sazna. Zbog toga me najviše interesuju knjige
iz prirodopisa i naučnopoularne, koje se uglavnom odnose na životinje, bilje,
nastanak života na Zemlji, geologiju. To je čudesno, jer su te neprestano
nove, nepoznate oblasti nauke poput paleobiologije prekambrijuma koja se
pojavila i doživela procvat 60-ih godina ili najnovija oblast – astrobiologija,
nešto iz čijih najnovijih otkrića sam prilično crpao pri pisanju moje knjige o
novim pesmama Vislave Šimborske. Te velike teme takođe su prisutne u
mojim novim pesmama nad kojima neprestano radim. Ako čitam poeziju,
a dosta je čitam, imam velike zahteve. Pre svega prema sebi. Interesuje
me spoznaja koja tokom celog našeg života zahteva od nas pronalaženje
novih puteva. U tome od poljskih pesnika najveće pionirske zasluge ima
Vislava Šimborska. Mada, ne samo ona. Imamo i druge osobene pesnike,
kao što su Kristina Milobendska, Julija Hartvig, Mažana Bogumila Kjelar.
Sve same žene, jer su muškarci kod nas, čini mi se, manje hrabri.
B. R.: Čime se jezik tvoje poezije razlikuje od jezika pesnika koji se
interesuju za sličnu tematiku i problematiku?
75