Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
svi vi vrlo dobro znate – ja sam u to uveren – da to nije danas jedina vlast u<br />
Srbiji". 66 "... Zašto se pravite slepi...?" – obraćao se radikalima Pavle<br />
Marinković odmah po njihovom dolasku na vlast. "Sutra kad doñe njihov<br />
politički račun, oni će vas oterati... i oglasiti da niste sposobni za vladu i da<br />
ne umete da uvedete u zemlji red i mir" – upozoravao je Marinković,<br />
uveren da će se politička računica staroradikala kad-tad pokazati<br />
pogrešnom. 67 Ako jednog dana, kada vlada bude naterana da o<br />
"pretorijanstvu" "povede reč" "za to bude dockan" – reći će on jula naredne<br />
godine – "odgovornost će za to podneti one grupe, koje su u tom pogledu<br />
mogle nešto da učine, a nisu". 68<br />
Pored šireg političkog uticaja, koji je vršila preko političkih stranaka<br />
i javnog mnjenja u celini, vojska je i nakon 1906. godine nastavila da<br />
neposredno upliviše na rad ustavnih institucija. Meñutim, to više nije činila<br />
preko kralja, nego preko vlade, tačnije preko ministra vojske koji je, shodno<br />
pravilu utvrñenom u parlamentarnoj praksi Kraljevine Srbije, uvek uziman<br />
iz redova aktivnih oficira. Ovi su, pak, svi redom, tokom celog razdoblja<br />
bili ili aktivni učesnici zavere iz 1903, ili su sa zaverenicima stajali u<br />
najbližoj vezi. 69<br />
Cena koju je Radikalna stranka morala da plati za udaljavanje<br />
zaverenika od dvora nije bila samo materijalno obeštećenje. Umesto od<br />
kralja, zaverenici su sada očekivali podršku od vlade i ova im je tu podršku<br />
pružala. Kao jedan od dokaza političke moći zaverenika i posle<br />
penzionisanja petorice oficira, opozicija je isticala samu činjenicu da je<br />
Pašić za ministra vojnog morao primiti Radomira Putnika, generala veoma<br />
bliskog zaverenicima. Istovremeno, na Putnika se u redovima skupštinske<br />
manjine ukazivalo kao na glavni izvor uticaja vojske na tok državnih<br />
poslova. Taj uticaj nije ništa manji nego pre penzionisanja petorice glavnih<br />
zaverenika i predstavlja ga "sam g. Ministar Vojni" – konstatovao je, jula<br />
1907. godine, liberalni poslanik Živojin Rafailović u raspravi o interpelaciji<br />
kojom je general Putnik optužen za nezakonita unapreñenja u vojsci.<br />
Putnik, kao ministar, "vrši ono što bi vršio Mašin ili Damjan Popović..." i<br />
zato treba da se povuče sa svog položaja, rekao je Rafailović, podsećajući<br />
još i na teror nad narodnim poslanicima koji potežu zavereničko pitanje,<br />
Kakva ili kolika država<br />
kao i na potpunu dominaciju zaverenika u samoj vojsci. 70 Interpelacija je<br />
okončana zadržavanjem Putnika na mestu ministra vojnog, ali je iza svega<br />
ostao snažan utisak da u vladi postoji rascep izmeñu ministra vojske, s<br />
jedne, i svih ostalih ministara s druge strane, kao i da se na skupštinsku<br />
većinu oslanjaju samo ovi drugi.<br />
Ovo je bio samo prvi nagoveštaj novog problema koji će sve više<br />
obeležavati odnose civilne i vojne vlasti. U pitanju je bilo političko<br />
nejedinstvo u vladi kao posledica samostalnog delovanja ministara vojske –<br />
nezavisno od skupštine i ostatka vlade, a u saglasnosti sa zavereničkim<br />
krugovima, kojima su sami pripadali. Taj problem, vidljiv već tokom<br />
Pašićeve vlade 1906–1908, komplikovao se od izbijanja aneksione krize i,<br />
posebno, od vremena osnivanja "Crne ruke", postao je kristalizaciona tačka<br />
sve jačih sukoba vojnih i civilnih vlasti.<br />
Početkom 1911, pri pretresu jednog zakonskog predloga o<br />
naknadnim i vanrednim vojnim kreditima, tendencija političkog<br />
osamostaljivanja ministra vojske u odnosu na legalne institucije režima prvi<br />
put je postala predmet skupštinske debate. Rasprava o radu ministra vojnog,<br />
pukovnika Ilije Gojkovića, poslužila je političkim strankama kao povod da<br />
precizno definišu ovaj problem. Istovremeno, kritika koju su one tom<br />
prilikom izrekle o odnosu ministra vojske prema skupštini i vladi<br />
predstavlja jednu od najtežih kritika te vrste, kao i uopšte jednu od<br />
najozbiljnijih osuda militarističkih tendencija izrečenih u srpskom<br />
parlamentu.<br />
Narodna skupština "jedanput mora lupiti o zid to Ministarstvo<br />
Vojno... da jednom jasno i kategorički kaže: da je u državi najstarija<br />
Narodna Skupština i da Ministar Vojni ima da se subordinira politici koju<br />
vodi Narodna Skupština" – rekao je socijalistički poslanik Triša Kaclerović<br />
nastavljajući politiku svojih prethodnika, koji su se i dotad isticali<br />
odbranom autonomije parlamentarnih institucija od političkih pretenzija<br />
vojske. Vidi se koliko je "Trivunu Kacleroviću priraslo za srce rodoljublje i<br />
otadžbina" – kratko je odgovorio pukovnik Gojković, isprovociravši time<br />
ne samo još oštriju reakciju Kaclerovića, nego i reakciju skupštine kao<br />
institucije koja po sadržajnosti, zrelosti i principijelnosti nesumnjivo ulazi u<br />
red najsjajnijih primera srpske parlamentarne prakse tog razvoja.<br />
66 Sten. bel., 1906–1907, 11. XI 1906, s. 991.<br />
67 Sten. bel., vanr. saziv za 1906, 2. VII 1906, s. 397.<br />
68 Sten. bel. 1906–1907, 4. VII 1907, s. 4845–4847.<br />
69 Dejvid Mekenzi, Apis., s. 117.<br />
208<br />
70 On je, izmeñu ostalih, naveo da je čak i na čelo najviše vaspitne vojne ustanove,<br />
Vojne akademije, postavljen zaverenik – Leonida Solarević. (Sten. bel., 1906/1907, 4. VII<br />
1907, s. 4844–4845)<br />
209
Change language