Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
u stvaranju izborne zajednice videle način da svoju predstavljenost u<br />
parlamentu koliko toliko usklade sa podrškom koju imaju u biračkom telu i<br />
time, polako, nagrizaju svemoć dveju radikalnih stranaka.<br />
Sa puno entuzijazma, uvereni da "radikalizam počinje naglo da<br />
opada" i da "antiradikalna većina više nije nemoguća", narodnjaci i<br />
naprednjaci su sporazumno izašli na izbore 1908. u gotovo svim izbornim<br />
jedinicama. Rezultat je bio izvanredan: sa 23,3%glasova, što je bilo čak<br />
nešto manje nego na prethodnom izborima, oni su osvojili 6 poslaničkih<br />
mesta više. Dobivši tako 27 mandata –20 narodnjačkih i 7 naprednjačkih –<br />
što je iznosilo 16,9% od ukupnog broja poslanika, oni su znatno umanjili<br />
dotadašnju neproporcionalnost sopstvene predstavljenosti i postigli da se<br />
skoro istim, odnosno nešto manjim procentom glasova u odnosu na 1903.<br />
ostvare porast broja poslanika sa 18 na 27. Istovremeno, porast praktične<br />
proporcionalnosti izbornog sistema u celini pozitivno se odrazio i na<br />
proporcionalnost predstavljenosti staroradikala. Sa procentom glasova koji<br />
je bio nešto viši nego na prethodnim izborima, oni su dobili 7 poslaničkih<br />
mesta manje: 6 ih je otišlo narodnjačko-naprednjačkoj koaliciji, a jedno<br />
samostalcima. Tako je odnos snaga u parlamentu izabranom 1908. bio<br />
sledeći: staroradikali 84, samostalci 48, narodnjaci 20, naprednjaci 7 i<br />
socijalisti 1 poslaničko mesto. Seljačka sloga je, sa 0,6% glasova ostala bez<br />
mandata i time i formalno sišla sa stranačke scene u Srbiji. Staroradikali su,<br />
dakle, mogli formirati homogenu vladu – što inače ne bi bilo moguće da je<br />
primenjen sistem propisan bilo Ustavom od 1888, bilo Ustavom od 1903. –<br />
ali je većina kojom su raspolagali bila znatno slabija od one koju su, u<br />
ostustvu narodnjačko-naprednjačke koalicije, uz čak nešto manji procenat<br />
glasova, ostvarili 1906. Malobrojnost skupštinske većine proizišle iz izbora<br />
1908. pokazaće se kao značajan činilac parlamentarnog života narednih<br />
godina.<br />
Izbore obavljene 1908. niko, izuzev stranke starih radikala, nije<br />
smatrao slobodnim 58 i opstrukcija, koja je u proleće 1908. bila povedena<br />
snagama udružene opozicije sa ciljem obezbeñenja slobodnih izbora trebalo<br />
je da bude nastavljena. To se ipak nije dogodilo jer su samostalci sklopili<br />
meñustranački sporazum sa vladajućom strankom starih radikala, koja je, u<br />
uslovima zaoštrenih meñustranačkih odnosa i preteće opstrukcije, većinu od<br />
58 U izbornoj kampanji pored brojnih manipulacija, bilo je i fizičkih obračuna pa i<br />
ubistva. (V. Odjek, br. 110, 115/13. i 19. V 1908). Za samostalske ocene ovih izbora v.<br />
ASANU 12860, 12884, 13020. Za kritiku ostalih opozicionih stranaka v. Sten. bel., vanredni<br />
saziv, 1908, s. 124–125, 256 i dalje.<br />
178<br />
Kakva ili kolika država<br />
4 glasa procenjivala kao nedovoljnu za opstanak svoje vlade. Rezultat<br />
sporazuma bio je odstupanje Pašićeve i formiranje koalicione vlade pod<br />
predsedništvom Pere Velimirovića. I sami smatrajući izabranu skupštinu<br />
nelegitimnom, 59 samostalci su svoju odluku pravdali obećanjem da će cilj i<br />
jedini zadatak koalicione vlade biti priprema i neodložno raspisivanje<br />
novih, slobodnih izbora, što je stajalo i u samoj deklaraciji ove vlade. 60<br />
Uprkos ovim uveravanjima, ogorčenje opozicije bilo je ogromno 61 i, kako<br />
se pokazalo, opravdano. Umesto par meseci kako je bilo obećano, naredni<br />
izbori – doduše ne samo iz unutrašnjih već i iz spoljnopolitičkih razloga<br />
(aneksiona kriza) – održani su tek 1. IV 1912. godine. Tako je skupština,<br />
čiji su poslanici samo "uslovno" verifikovani i za koju su sami samostalci<br />
tvrdili da "nema prava da radi kao druge skupštine", 62 trajala najduže od<br />
svih koje su birane pod novim režimom – bez malo ispunivši ceo ustavom<br />
predviñeni mandat.<br />
Odstupanje voñstva Samostalne stranke od datog obećanja i<br />
vladavina staroradikalsko-samostalske koalicije koja je trajala sve do juna<br />
1911. godine, uzrokovali su značajna unutarstranačka i meñustranačka<br />
previranja. Zajednička akcija udružene opozicije donela je, umesto<br />
slobodnih, neslobodne izbore, a potom i vlast Samostalnoj stranci. Samo po<br />
sebi, ovo je bilo dovoljno da izazove negodovanje narodnjaka i<br />
naprednjaka, koji su se osećali prevarenima. Nezadovoljstvo je, meñutim,<br />
izbilo svom žestinom tokom jednoipogodišnje Pašićeve koalicione vlade,<br />
koja je trajala od oktobra 1909. do juna 1911, za koje vreme je izvršena<br />
reforma gotovo kompletnog zakonodavstva u svim najvažnijim oblastima,<br />
pa i onim najspornijim, kao što su bili zakon o izborima i zakon o<br />
skupštinskom poslovniku. Ovim poslednjim znatno su sužena prava<br />
skupštinske manjine, posebno u pogledu mogućnosti voñenja opstrukcije.<br />
Odgovor narodnjačko-naprednjačke opozicije na koalicionu vladu<br />
dveju radikalnih stranaka bio je novo meñusobno zbližavanje. Njihova<br />
saradnja se sve više učvršćivala i jasnije nego do tada dobijala karakter<br />
otvorenog "antiradikalnog" sporazuma. 63 Javila se čak i ideja o<br />
organizacionom jedinstvu, koja je u jesen 1910. dostigla kulminacionu<br />
tačku, odlukom godišnjih zborova obeju stranaka "da se dve stranke spoje u<br />
59 V. Izjavu Lj. Stojanovića o postignutom sporazumu, Sten. bel., vanredni saziv<br />
1908, s. 29. V. i ASANU, 12884.<br />
60 V. Sten. bel., vanredni saziv, 1908, s. 28.<br />
61 V. Sten. bel., vanredni saziv, 1908, s. 124–125, 256.<br />
62 V. Odjek, br. 213/13. IX 1908.<br />
63 V. Nedeljni pregled, br. 6/1910, s. 90; Sten. bel. 1909–1910, s. 2577.<br />
179
Change language