Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
Nacrtima Narodnog i Jugoslovenskog kluba pokrajine nisu dobile<br />
pravo da donose sopstvene ustave. Uz propise kojima se odreñuju vrhovni<br />
organi vlasti u pokrajinama i njihov meñusobni odnos 15 , ovi nacrti sadrže i<br />
odredbe o svim važnijim pitanjima njihovog sastava i funkcionisanja 16 . U<br />
ograničavanju prava pokrajina na samoorganizovanje Jugoslovenski klub je<br />
otišao još dalje od Narodnog. Dok je ovaj poslednji celokupno ureñenje<br />
lokalne uprave prepustio nadležnosti pokrajina, ne propisavši joj čak ni<br />
osnovna načela 17 , dotle se nacrtom Jugoslovenskog kluba ovo pitanje<br />
reguliše vrlo detaljno – počev od strukture lokalne samouprave, preko<br />
organa vlasti u svim, pa i najnižim jedinicama (čl. 92), do nabrajanja<br />
poslova okružne skupštine (čl. 102.c.)<br />
Jedna od najspornijih i najosetljivijih tačaka problema ureñenja<br />
oblasti ili pokrajina bilo je pitanje jedinstva, odnosno podele zakonodavne<br />
vlasti u državi. I na ovom planu ustavni nacrti Narodnog i Jugoslovenskog<br />
kluba bitno su se razlikovali od svih ostalih koji su bili podneti Ustavnom<br />
odboru.<br />
Dok su nacrti vladine koalicije, ali i zemljoradničkog, republikanskog<br />
i socijalističkog kluba, za centralnu državnu vlast rezervisali isključivo<br />
pravo donošenja zakona, dotle su Narodni i Jugoslovenski klub ustavom<br />
predvideli, pored državne, i sopstvenu zakonodavnu vlast pokrajina 18 .<br />
15<br />
Oba nacrta kao vrhovne organe vlasti odreñuju pokrajinsku skupštinu i<br />
pokrajinsku vladu, a odnos izmeñu njih ureñuju na principu parlamentarne vlade (čl. 120.<br />
nacrta Narodnog i čl. 95. nacrta Jugoslovenskog kluba). Položaj predsednika pokrajinske<br />
vlade nije istovetno regulisan.<br />
16 Tako su, na primer, članovi 85–88. nacrta Narodnog kluba posvećeni pitanjima<br />
kao što su: minimalni broj članova pokrajinskih predstavništva, overavanje poslaničkih<br />
punomoćja, datum i mesto sastajanja pokrajinskih skupština i sl.<br />
17 Okolnost da nacrt Narodnog kluba ne propisuje načelo samouprave kao obavezno<br />
u ureñenju nižih teritorijalnih jedinica, i time pokrajinama praktično daje slobodne ruke da u<br />
svojim granicama ostvare čak i potpunu centralizaciju vlasti, bila je jedan od argumenata<br />
kritike upućene ovom nacrtu. V. npr. B. Vlajić, Pokrajinski centralizam, "Srpski književni<br />
glasnik (dalje: SKG), III, br. 4, 1921, s. 283–285.<br />
18 Izgleda da su u konstituanti predstavnici Jugoslovenskog kluba bili spremni da<br />
odstupe od zahteva za sopstvenom zakonodavnom vlašću pokrajina. Tako je predsednik<br />
Kluba A. Korošec, tvrdio da Jugoslovenski klub traži delegirano pokrajinsko zakonodavstvo<br />
(US, 15. IV 1921, s. 17–18). Doduše, spremnost na usmeravanje zahteva u pogledu<br />
državnopravnog karaktera pokrajina nije bila strana ni predstavnicima Narodnog kluba. Oni<br />
su, zajedno sa Jugoslovenskim klubom i JMO, predlagali sporazum sa vladom na bazi<br />
ustavnog nacrta koji je izradio radikalski prvak Stojan Protić, a koji je predviñao ne izvornu,<br />
već delegiranu zakonodavnu vlast pokrajina. (V: US, 23. IV 1921, s. 32; S. Protić, Tri<br />
dokumenta ili jedan list iz istorije naših dana, Beograd 1921, s. 22. Up: ð. Stanković, Nikola<br />
376<br />
Kakva ili kolika država<br />
Razgraničenje zakonodavnog delokruga izmeñu države i pokrajina u oba<br />
ustavna nacrta izvršeno je na način na koji se to obično čini u federativnim<br />
državama: sistemom enumeracije odreñena je zakonodavna nadležnost<br />
države, pa pokrajinama pripada pravo da donose zakone u svim ostalim<br />
poslovima. Ovo znači, iako to nije izričito propisano, da se i po jednom i po<br />
drugom nacrtu pretpostavlja zakonodavna vlast pokrajina, a ne države.<br />
Meñutim, što se tiče širine kruga poslova koji je pridružen državnom<br />
zakonodavnom telu, odnosno prepušten pokrajinskim predstavničkim<br />
telima, ova dva ustavna nacrta razlikuju se u značajnoj meri.<br />
Pre svega, dok nacrt Jugoslovenskog kluba razlikuje samo potpune i<br />
okvirne državne zakone, dotle po nacrtu Narodnog kluba država donosi još<br />
i zakone koji stupaju na snagu tek "po pristanku dotičnoga pokrajinskog<br />
sabora, datom u obliku pokrajinskog zakona" (čl. 13). Što je najvažnije –<br />
kada je reč o poreñenju sa nacrtom Jugoslovenskog kluba – u krug poslova<br />
koji su regulisani ovom trećom vrstom državnih zakona ulazi ne samo<br />
materija koja po nacrtu Jugoslovenskog kluba (čl. 73) spada u delokrug<br />
okvirnog državnog zakonodavstva, kao što su socijalna politika i<br />
osiguranje, nego čak i poslovi koje je Jugoslovenski klub ostavio potpunoj<br />
zakonodavnoj vlasti države, kao što je donošenje grañanskog i krivičnog<br />
zakonika, propisivanje sudskog postupka i zakonsko ureñenje radnog prava<br />
(v. čl. 31. nacrta Jugoslovenskog kluba). Zakonodavna nadležnost države u<br />
ovim predmetima, po nacrtu Narodnog kluba je, dakle, gotovo fiktivna, jer<br />
pokrajine imaju punu slobodu da dotične državne zakone ne prihvate, te da<br />
pomenute predmete regulišu sopstvenim zakonima na drugačiji način. Ovo<br />
im je pravo priznato i članom 15, koji ih ovlašćuje da o navedenim<br />
predmetima same donose zakone sve dok se ne donesu državni zakoni po<br />
odredbama člana 13. Kako član 13. stupanje na snagu ovih zakona<br />
uslovljava pristankom pokrajinskog sabora, to je dovoljno da ovaj poslednji<br />
uskrati takav pristanak i da time stekne pravo da dotičnu materiju reguliše<br />
sopstvenim zakonom.<br />
Dalje, neka pitanja koja Jugoslovenski klub rezerviše za potpunu<br />
zakonsku regulativu države, nacrt Narodnog kluba prepušta pokrajinama, sa<br />
tim da ih one zakonski urede u granicama načela koja utvrñuje državni<br />
zakonodavac. Tako, na primer, dok je Jugoslovenski klub celokupno<br />
"vodno pravo" stavio u krug nadležnosti potpunog državnog zakonodavstva<br />
(čl. 72), dotle se po nacrtu Narodnog kluba isključiva zakonodavna vlast<br />
Pašić i stvaranje jugoslovenske države (1914–1921), doktorska disertacija, Beograd 1978, s.<br />
655–656).<br />
377
Change language