Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
svojim saradnicima, 13 nastavio da brani svoja uverenja i profilisao je jednu<br />
političku opciju koja je, i u svojoj unutrašnjoj i u spoljnopolitičkoj<br />
dimenziji, stajala sasvim po strani od glavnog društvenog toka koji je<br />
ispisivao istoriju Srbije.<br />
U unutrašnjoj politici, Nedeljni pregled je težište stavio na<br />
obrazlaganje stanovišta o rñavim posledicama radikalizma na društveni i<br />
državni život Srbije. Po Periću – koji je bio autor najvećeg broja<br />
programskih članaka ovog časopisa – dva su najštetnija učinka politike<br />
dveju radikalnih stranaka u Srbiji posle 1903. godine. Prvo, nesposobnost<br />
da se osigura prevlast civilnih nad vojnim vlastima, odnosno da se stane na<br />
put političkim pretenzijama vojnih krugova predvoñenih oficirimazaverenicima<br />
iz 1903. i, drugo, sprečavanje Srbije da se približi Evropi,<br />
kako u političkom tako i na širem kulturnom planu.<br />
Uz srpske socijaliste, Perić je bio najuporniji i najdosledniji kritičar<br />
snažnih militarističkih tendencija u Srbiji nakon 1903. godine. "On je u tom<br />
pogledu, iako konzervativac, stajao daleko iznad onih naših 'levičarskih'<br />
demokratskih krugova... On je tu bio u tradicijama zapadno-evropske<br />
demokratije koja je uvek branila zajedno sa slobodom savesti i civilni<br />
režim" – napisaće 1937. godine Milan Komadinić. 14 Političku ulogu vojske<br />
Perić je osporavao s trojakog stanovišta: odbrane ustavne države i načela<br />
javnosti i kontrole vlasti, odbrane principa zakonitosti i, konačno, s pozicija<br />
političkog morala. Režim u Srbiji je "zaverenički režim", a ne ustavni i<br />
parlamentarni, kako to radikali tvrde, jer "vlast je u Srbiji podeljena ne<br />
izmeñu kralja i Narodne skupštine već izmeñu radikalske i zavereničke<br />
partije" – pisao je Perić 15 , koji je krajem 1905. godine obrazovao "Društvo<br />
za zakonsko rešenje zavereničkog pitanja", nastojeći da pravnim<br />
argumentima dokaže obavezu države da kazni zaverenike. 16<br />
"Desolidarisanje od majskog zločina" predstavlja conditio sine qua non<br />
uključenja Srbije u Evropu, jer "režim u Srbiji je osnovan na jednom<br />
zločinu kojim su povreñeni svi principi i hrišćanski i moralni i pravni i<br />
13 Meñu saradnicima su bili Svetomir Nikolajević, Vukašin Petrović, Jovan B.<br />
Jovanović, Dušan S. Nikolajević, Milutin Čekić, Mileta St. Novaković, ali i predsednik<br />
Napredne stranke Stojan Novaković.<br />
14 Milan Komadinić, "Figura Živojina Perića", Pravna misao, br. 11–12/1937, str.<br />
537.<br />
15 Nedeljni pregled, br. 19/1910, str. 288.<br />
16 V. Ž. Perić, O amnestiji u srpskom krivičnom pravu u vezi sa pitanjem o sudskoj<br />
odgovornosti zaverenika, Beograd 1909. Rasprava je prvi put objavljena na francuskom<br />
jeziku, 1907. godine.<br />
306<br />
Kakva ili kolika država<br />
politički" – tvrdio je Perić, koji je verovao da načela u meñunarodnoj<br />
politici imaju veliki značaj. 17<br />
Zarobljenost politike militarističkim pretenzijama Perić je pripisivao<br />
u greh srpskim radikalima koji su popustljivošću prema zaverenicima<br />
obezbeñivali podršku za sopstvenu partijsku politiku. Suštinu te politike<br />
Perić je ocenjivao kao "svemoć rusofilstva". "Zločin od 29. maja" doneo je<br />
"trijumf" radikala, što je Srbiju skrenulo s njenog puta ka Zapadu i usmerilo<br />
je ka Istoku, ka Rusiji – bilo je osnovno stanovište Perićevog Nedeljnog<br />
pregleda. Uvoñenje parlamentarizma 1903. godine donelo je svemoć<br />
radikala, koji su u mladosti "fizički bili u Švajcarskoj, ali duhovno u<br />
Rusiji". "Zapadne forme" u Srbiji koriste oni isti ljudi koji su se nakon<br />
Berlinskog kongresa protivili politici kralja Milana i Napredne stranke koja<br />
je Srbiju postepeno uvodila u "Evropsku zajednicu" i pretvarala je u<br />
"modernu državu" – pisao je Nedeljni pregled, podsećajući da su radikali<br />
tada u železnici videli "sredstvo 'austrijskih agenata' da se cela Srbija izveze<br />
na stranu te da narod poumire od gladi". Ukratko, Perić je pripadao onoj<br />
grupi srpskih intelektualaca koji su ideologiju vladajućih radikala<br />
odbacivali kao "reakciju na Individualizam", koji je, pak, za njih bio isto što<br />
i "Kultura". 18<br />
Za Perića nije bilo sporno da Srbija svoj put mora potražiti na<br />
Zapadu. Kako će objasniti, cilj Napredne stranke od trenutka njenog<br />
nastanka bio je da Srbiju "veže za Srednju Evropu, tj. Zapdnu Hrišćansku<br />
Kulturu, što je odgovaralo i njenom beskompromisnom odbacivanju<br />
Istočno-Azijskih, Stepsko-Uralskih shvatanja koja su u ruskom<br />
destruktivnom nihilizmu nalazila svoj najjači izraz i, kroz decenije, bila<br />
uzrok mnogih naših i unutrašnjih i spoljašnjih potresa i nedaća. Otuda i<br />
neumoljivost Srpskih Konservativaca u pogledu Ruskoga Uticaja u Srbiji na<br />
njenu, naročito Inostranu Politiku." 19 Iz ove orijentacije na zapadnu kulturu,<br />
kojoj se trebalo približiti preko Srednje Evrope, proisticala je i<br />
spoljnopolitička orijentacija Perićeva.<br />
Optimalna spoljna politika bila je, po Periću, ona koja bi Srbiji<br />
omogućila da postane sastavni deo srednjoevropske federacije, čije bi<br />
jezgro činila Austrougarska, proširena i liberalizovana, ureñena na načelima<br />
17 Sten. bel., 1911–1912, 14. XI 1911, str. 6–7.<br />
18 Nedeljni pregled, 32/1908, str. 519–520. i 8/1910, str. 114; 5/1910, str. 65–67;<br />
27/1909, str. 409; 28–29/1909, str. 425; 45–46/1909, str. 685; 13–14/1910, str. 194.<br />
Saradnici Nedeljnog pregleda često su pisali pod pseudonimima. Perić je koristio pseudonim<br />
Garrick.<br />
19 Srpski konservativizam, str. 6.<br />
307
Change language