You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
3. IX 1911. Zato, "nikakvi sporedni obziri, nimalo sentimentalnosti, pre<br />
svega i iznad svega zdravi i državotvorni nacionalni egoizam... Kao<br />
predstavnica vladara i naroda, vojska je pravedna... Ispod njezinog čekića<br />
ispadaju modelisane karakteristike opšteg – red i poslušnost, a ne nered i<br />
revolt", bila je alternativa koju je, namesto političkih stranaka i ustavnih<br />
institucija vlasti, propovedao je Pijemont. S ovakvim samorazumevanjem,<br />
vojska se teško mogla zadržati u granicama ustavnog. Od garanta novog<br />
režima, ona je pretila da postane njegov rušilac.<br />
Sve u svemu, praktično politička sadržina parlamentarnih institucija<br />
u Srbiji 1903–1914 bitno je odstupala od temeljnih načela parlamentarne<br />
države. Pri svemu tome parlamentarna forma je više-manje korektno<br />
poštovana i sa te, strogo institucionalno-pravne tačke gledišta, režim u<br />
Srbiji 1903–1914 bio je parlamentaran. Ove protivrečnosti izmeñu forme, s<br />
jedne strane, i sadržine parlamentarnih institucija, s druge, predstavljaju<br />
jedno od osnovnih obeležja srpske parlamentarne istorije. U stvari,<br />
uvoñenje parlamentarnih institucija u Srbiji 1903. i njihovo<br />
jedanaestogodišnje funkcionisanje pokazuje se kao problem recepcije<br />
modernih političkih institucija u predmodernom društvu. Zato se kao<br />
pitanje od suštinskog značaja postavlja pitanje praktičnih dometa tih<br />
institucija, posebno njihove delotvornosti na planu stvarne modernizacije<br />
političkog života, podrazumevajući pod tim snaženje individualističkog<br />
principa i političku pluralizaciju društva, podizanje nivoa tolerancije i<br />
prodiranje načela zakonitosti pravne države u političku svest grañana.<br />
Odgovor na to pitanje odreñuje značaj srpskog parlamentarnog iskustva<br />
1903–1914 u istoriji političke modernizacije srpske države u XX veku.<br />
Da li se, dakle, i u kom domenu parlamentarnog života mogu uočiti<br />
znaci modernizacije političkog života koji bi se mogli objasniti kao<br />
neposredan rezultat funkcionisanja institucija? Odmah treba reći da je<br />
odgovor na to pitanje potvrdan, štaviše, da je u nekim segmentima<br />
političkog života uočljiv izrazit dinamizam.<br />
U tom smisli na prvom mestu treba istaći već pomenutu pluralizaciju<br />
partijsko-političke scene. Podela Radikalne stranke odigrala je ključnu<br />
ulogu, jer je označila izlazak Srbije iz faktičkog partijskog monizma. Ali<br />
proces pluralizacije nije se zaustavio na tome. Nestanak partijskog<br />
hegemona, podigao je realan značaj ostalih stranaka, upućivao na saradnju<br />
i, uopšte, znatno oživeo partijski život u celini, koji je na kraju razdoblja<br />
izgledao znatno moderniji nego na početku.<br />
244<br />
Kakva ili kolika država<br />
Meñu značajnim učincima parlamentarne epohe u Srbiji treba<br />
pomenuti i vidno sazrevanje svesti o značaju ustavnosti, zakonitosti, kao i<br />
poštovanja forme i procedure u procesu političkog odlučivanja. Ova pitanja,<br />
koja zasecaju u samu suštinu pojma moderne države, bila su neprekidno<br />
otvorena i vrlo živo raspravljana u onovremenoj političkoj javnosti – u<br />
skupštini i van nje, u štampi i časopisima. Te rasprave imale su veliki<br />
značaj za artikulaciju srpskog parlamentarizma i postale su njegovo doista<br />
važno obeležje. Stranački prvaci, često ugledni naučnici, i intelektualci,<br />
svojim sjajnim skupštinskim govorima izrečenim u odbranu institucija<br />
ustavnosti, slobode, zakonitosti i demokratije, obogatili su srpsku političku<br />
tradiciju i ostavili svedočanstvo o postojanju moderne političke elite. Meñu<br />
skupštinskim poslanicima bio je znatan broj pravnika – advokata, sudija, pa<br />
i profesora univerziteta; oni su iz dana u dan tumačili ustav, zakone,<br />
poslovnik, objašnjavali smisao institucija i načela moderne države, pozivali<br />
se na pravne autoritete i ustavnu praksu stranih zemalja.<br />
Engleska je sa svojim parlamentarnim običajima bila u centru pažnje.<br />
Njihovo isticanje kao uzora moderne ustavnosti – u najvećoj meri<br />
zahvaljujući ideologu starih radikala, Stojanu Protiću, koji je uporno i<br />
neprekidno branio svoje uverenje da moderne ustavnosti nema bez<br />
parlamentarne vlade po modelu engleskog kabinetskog sistema – postalo je<br />
karakteristika, gotovo stil rasprave u redovima većinske stranke. Skoro da<br />
nije bilo nijednog spornog dnevno-političkog pitanja povodom kojeg ne bi<br />
bio pomenut primer Engleske. Iako su se time najčešće pokrivali puki<br />
partijski interesi, samo potrzanje ovakvog tipa argumentacije povećavalo je<br />
značaj i učvršćivalo legitimitet parlamentarne forme, a samim tim i<br />
podizalo nivo opšte političke kulture. Stranke manjine, koje su često<br />
prebacivale vladajućim radikalima, posebno Protiću, neprimerenost<br />
poreñenja Srbije s Engleskom, kvalifikujući to čak kao cinizam, ni same<br />
nisu zaostajale u stalnom isticanju stranih uzora. Naprotiv, podsećajući na<br />
praktičnu politiku stranke na vlasti, njihovi prvaci samo su razgovor o formi<br />
dopunjavali razgovorom o suštini ustavnosti i parlamentarizma. U ovom<br />
pogledu, posebno se isticao Jaša Prodanović, prvak Samostalne stranke, ali i<br />
prvaci drugih stranaka manjine – naprednjaci Vojislav i Pavle Marinković,<br />
liberali Stojan Ribarac i Vojislav Veljković, kao i socijalistički poslanici<br />
Triša Kaclerović i Dragiša Lapčević. Meñu svima njima vladala je<br />
jednodušna vera u vrednost parlamentarnih institucija i principa.<br />
Naravno, njih je od običnih poslanika, još više od prosečnih birača,<br />
delila čitava provalija, ali su oni svojim političkim, često i moralnim<br />
autoritetom pribavljali autoritet samim institucijama i pomagali razvoj<br />
245
Change language