You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
država. Ta dva odgovora obeležila su potonji razvoj srpske države i društva,<br />
i odredila sadržaj parlamentarizma u Srbiji na početku XX veka.<br />
Liberali i naprednjaci smatrali su da Srbija posle sticanja državne<br />
nezavisnosti treba da se razvija po uzoru na male evropske države, kao<br />
moderna država koja se zasniva na vladavini zakona. Za vreme svoje prve<br />
vlade (1880–1882) naprednjaci su započeli ubrzane reforme (politika,<br />
privreda, vojska, sudstvo, prosveta) s ciljem da ih zaokruže donošenjem<br />
novog ustava koji bi uveo parlamentarni sistem vladavine.<br />
Socijalisti, radikali, koji su u izveštajima zapadnoevropskih<br />
diplomata iz Srbije i u zapadnoevropskoj štampi nazivani još i komunistima<br />
i republikancima, smatrali su, pak, da je Berlinski kongres 1878. godine<br />
zadao smrtni udarac ideji nacionalnog osloboñenja i ujedinjenja, to jest,<br />
ideji svesrpske države. Velikodržavna tendencija je bila karakteristična za<br />
sve “nove” balkanske države. Naime, kako je već primećeno, “decenijama<br />
negovan ’nacionalni ideal’ udaljavao je južne balkanske narode od njihovih<br />
istinski nacionalnih zadataka – ekonomske, socijalne i kulturne<br />
modernizacije njihovih država” (R. P. Grišina – 2007). U stavljanju težišta<br />
na izgradnju srpske države posle 1878. godine kao moderne države i u<br />
oslanjanju kneza Milana i naprednjačke vlade na Austro-Ugarsku, kao<br />
paradigmu Zapada, socijalisti, odnosno radikali, videli su izdaju tog<br />
nacionalnog ideala. Sa iskustvom borbe protiv liberala, koje je bilo staro<br />
jednu deceniju, od Ustava 1868. do sticanja državne nezavisnosti 1878, oni<br />
su se u Srbiji prvi organizovali kao politička partija. Čvrsta i u isto vreme<br />
masovna, Narodna radikalna stranka je zapravo izazvala organizovanje i<br />
druge dve stranke – Napredne i Liberalne stranke. Za razliku od njih, ona<br />
je, meñutim, praktikovala i legalne i zavereničke metode borbe.<br />
Suprotstavljajući se, preko svojih poslanika u Narodnoj skupštini, svim<br />
reformama naprednjačke vlade, Narodna radikalna stranka je profilisala<br />
shvatanje države kao narodne, odnosno seljačke države. Svaka institucionalizacija<br />
države kroz podelu vlasti, a pogotovo socijalno složeno i politički<br />
pluralno društvo, dovode u pitanje narodnu, odnosno srpsku državu.<br />
Tajno, u najvišem organu Narodne radikalne stranke, pripremljen je<br />
nacrt ustava, koji je, preko jedinstva vlasti, Velikoj narodnoj skupštini<br />
obezbeñivao apsolutnu vlast. Zaverenički metodi rada korišćeni su i u<br />
pripremi naroda na otpor, koji je kulminirao na pitanju zakona o stajaćoj<br />
vojsci, i, 1883. godine, doveo do Timočke bune. Pored drugih, zaustavljena<br />
je i ustavna reforma. Ali je suspendovana i Narodna radikalna stranka. Na<br />
ograničenom manevarskom prostoru delovao je samo njen voña, koji je<br />
jedini od članova Glavnog odbora izbegao hapšenje i Preki sud. U toku<br />
612<br />
Kakva ili kolika država<br />
šestogodišnje emigracije u Bugarskoj i Rumuniji, Nikola Pašić je nastavio<br />
da radi na obaranju kralja Milana kao nosioca zapadne orijentacije i eo ipso<br />
neprijatelja slovenske civilizacije, čijim je ugaonim kamenom smatrao<br />
Rusiju. Ujedno, kroz prepisku sa Mitropolitom Mihailom, velikim<br />
slovenofilom, koji se nalazio u izgnanstvu u Rusiji; uz slovenofilsku<br />
literaturu, u kojoj je važno mesto zauzimala knjiga N. J. Danilevskog Rusija<br />
i Evropa, koju je počeo da prevodi na srpski jezik; napokon, kroz kontakte<br />
sa slovenofilskim krugovima u Rusiji, Nikola Pašić je definitivno profilisao<br />
svoju ideologiju. Radikalizam, koji je i do Timočke bune smatran religijom,<br />
postao je sada konzistentna ideološka celina: narodna država, koju je<br />
stvorio narod – “gunjac i opanak”, narodna samouprava, narodna partija<br />
kao predstavnik celine naroda, Rusija kao spoljnopolitički oslonac.<br />
Vodeći ljudi Narodne radikalne stranke, koji su posle Prekog suda<br />
zbog Timočke bune izdržavali robiju, da bi obnovili rad stranke, pristali su<br />
na kompromis sa kraljem Milanom. Ali, iako su učestvovali u koalicionoj<br />
vladi sa liberalima, a zatim sami obrazovali vladu, ni oni nisu prestali da<br />
rade na obaranju kralja Milana. U konkretne akcije se nisu upuštali<br />
zahvaljujući samo zadršći Rusije. Svestan opasnosti, kralj Milan je, da bi<br />
sačuvao dinastiju, dao inicijativu za donošenje novog ustava. Kao uslov je<br />
postavio ravnopravno učešće predstavnika sve tri partije u ustavnom odboru<br />
i prihvatanje ustava u Narodnoj skupštini “od korica do korica”. Ubrzo<br />
posle donošenja Ustava iz 1888. kralj Milan je abdicirao, a u Srbiju se iz<br />
emigracije trijumfalno vratio Nikola Pašić.<br />
Prvaci Narodne radikalne stranke, u prvom redu njihov voña, smatrali<br />
su – imajući, pri tom, u vidu svoj ustavni nacrt iz 1883. – da Ustav iz<br />
1888. nije zadovoljio sve njihove zahteve. Tretirali su ga, meñutim, kao<br />
isključivo svoje delo, a njegovo donošenje označili su kao početak “novog<br />
doba”. Po povratku iz emigracije, Nikola Pašić se orijentisao na ideološko i<br />
organizaciono jačanje Narodne radikalne stranke i učvršćenje svoje čelne<br />
pozicije u njoj. Po samoodreñenju, Narodna radikalna stranka je bila jedini<br />
predstavnik socijalno i nacionalno homogenog srpskog naroda. Samo po<br />
sebi, to je odreñivalo odnos prema drugim političkim strankama. Liberalna i<br />
Napredna stranka označene su kao neprijatelji naroda, a na mogućnost<br />
njihovog povratka na vlast gledalo se kao na opasnost po ustavne tekovine.<br />
U njihovom eliminisanju nije se prezalo ni od nasilja. Teror je vršen i pre i<br />
posle donošenja Ustava iz 1888, a radikalna štampa ga je prva nazvala<br />
“velikim narodnim odisajem”. Tako je praksa od norme napravila mrtvo<br />
slovo na papiru: liberalni Ustav iz 1888. bio je “osuñen na propast” (A.<br />
Šemjakin, 1998).<br />
613
Change language