You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
principi te države bili su ekonomski egalitarizam i samouprava, i svrha<br />
parlamentarnih institucija je bila da posluže njihovom ostvarenju. 13<br />
S takvim razumevanjem ustavnosti i parlamentarne vlade kao<br />
preovlañujućim, Radikalna stranka, masovna i čvrsto hijerarhijski<br />
organizovana, postala je u vreme ustavne reforme, pred kraj devete decenije<br />
prošlog veka, glavna socijalna snaga u borbi za modernu ustavnost i<br />
parlamentarizam, razumevajući je kao borbu za ostvarenje svojih izvornih<br />
društvenih i političkih ciljeva. Ustav od 1888. godine, koji s programom<br />
Radikalne stranke od 1881. i njenim ustavnim nacrtom od 1883. praktično<br />
nije imao nikakvih dodirnih tačaka, usvojila je Velika skupština u kojoj je<br />
od blizu 600 poslaničkih mesta, gotovo 500 pripadalo radikalima.<br />
*<br />
* *<br />
Po donošenju Ustava od 1888, kralj Milan je abdicirao i presto<br />
prepustio svom maloletnom sinu Aleksandru. Pod namesništvom, nastupilo<br />
je prvo i u istoriji vladavine Obrenovića jedino razdoblje suzdržane<br />
političke aktivnosti krune, što je omogućilo uvoñenje parlamentarnog<br />
sistema i vlast donelo najjačoj, Radikalnoj stranci. Poštovanje većinskog<br />
principa trajalo je, meñutim, vrlo kratko, svega tri i po godine. Već 1892,<br />
namesništvo je vladu poverilo manjinskim liberalima, da bi od 1893, s<br />
prvim udarom kralja Aleksandra, otpočelo razdoblje nestabilne ustavnosti<br />
sa stalno jačajućim elementima lične vlasti. Sam Ustav od 1888. bio je na<br />
snazi svega pet godina do drugog udara kralja Aleksandra, 1894, kojim je<br />
vraćen u život Namesnički ustav. Već od 1896, u Srbiji se praktično, a od<br />
1897. i formalno, uspostavlja lični režim krune. To će, s prekidom od<br />
godinu i po dana – od oktroisanja novog ustava, 1901, do formiranja vlade<br />
Cincar-Markovića, krajem 1902 – trajati sve do oficirskog prevrata 1903, u<br />
kome će kralj biti ubijen i dinastija Obrenovića ugašena.<br />
Društvenu sadržinu, smisao i praktičnopolitički cilj Ustava od 1888. i<br />
parlamentarnog režima koji je pod njim trebalo ostvariti, onako kako ih je<br />
tada videla Radikalna stranka, kao i politički metod stranke na vlasti, jasno i<br />
precizno je definisao voñ radikala Pašić u nekoliko svojih programskih<br />
govora držanih za vreme trogodišnje vlasti Radikalne stranke, od kojih je<br />
Kakva ili kolika država<br />
prvi izrečen odmah po povratku iz emigracije, 1889. 14 U tim govorima<br />
uočljiv je visok stepen ideološko-političke koherentnosti i jasna strateška<br />
koncepcija stranke. U njima se izdvaja nekoliko uporišnih tačaka. Prvu čini<br />
glorifikacija "srpskog genija", kod koga su "uzvišene moralne osobine<br />
slovenskoga karaktera" najviše razvijene, uz istovremeno podržavanje i<br />
podsticanje kosovske mitske svesti. Druga polazna tačka je stav da su<br />
Radikalna stranka i njen izvorni program savremeni izraz tog "genija", pri<br />
čemu se ne propušta isticanje kontinuiteta s pokretom Svetozara Markovića.<br />
Konačno, Ustav od 1888 – ta "veličanstvena pojava" s kojom počinje "nova<br />
era" – prisvaja se kao delo Radikalne stranke, koje će, meñutim, doneti<br />
praktične plodove samo ukoliko stranka trajno zadrži vlast i izvede reforme<br />
"ni desno ni levo od programa Radikalne stranke, već... složno i nepomično<br />
na njemu". Zato Radikalna stranka, koja je protiv liberala i naprednjaka<br />
vodila mučeničku "dvadesetogodišnju borbu" "za uvoñenje parlamentarne<br />
vladavine", sada ne sme svojim protivnicima dozvoliti da doñu ponovo na<br />
vlast, jer ako se "nova era poveri kojoj protivnoj stranci, onda će ona<br />
izdahnuti u njenom zagrljaju", onda je "sve ovo što je stečeno propalo",<br />
upozoravao je Pašić 1889. godine.<br />
S ovakvim objašnjenjem političkih stranaka, u kome manjinske<br />
stranke – Liberalna i Napredna – praktično postaju neprijatelji, Pašić je,<br />
prirodno, morao doći i do razumevanja parlamentarnog života kao<br />
meñustranačkog rata, koji traži stalnu budnost, čvrstu organizaciju i<br />
neumoljivu disciplinu. Stoga on, svestan nedostataka parlamentarnog<br />
sistema sa stanovišta interesa trajne vlasti jedne stranke (u Ustavu od 1888.<br />
ima "podosta što je ušlo na zahtev ostalih stranaka", rećiće Pašić), utvrñuje<br />
"neophodne mere" da do te "obmane" i "pogrešnog puta" ne doñe. To su, s<br />
jedne strane, "što brže obnavljanje narodne vojske", a s druge čvrsta<br />
organizacija stranke i stroga disciplina svih njenih članova. "Sve što<br />
radikalna stranka uradi, pa bilo to dobro ili ne, to je naše, to je rad sviju nas,<br />
a ne Petra ili Pavla"; niko ne sme "da radi i govori u ime stranke, ako nije<br />
ovlašćen od nje"; "što stranka reši da se uradi, to je obavezno za svakoga<br />
člana stranke, a koji hoće da se izvlači i odbija vršenje zaključaka stranke,<br />
taj tim samim ide iz njenih redova...", govorio je Pašić 1891. To je<br />
neophodno, jer "protivnici ne spavaju, oni riju dan i noć protivu sviju<br />
13 Interesantno je napomenuti da je vrlo slična mešavina agrarnog egalitarizma i<br />
pravno-političkih principa parlamentarne monarhije činila sadržinu predstave o idealnoj<br />
državi koju je imalo rusko seljaštvo u vreme uvoñenja moderne ustavnosti u Rusiji,<br />
početkom XX veka. (V. Teodor Shanin, "The Peasant Dream: Russia 1905–1907", Culture,<br />
Ideology and Politics, London 1982, p. 229).<br />
76<br />
14 V. govore Nikole Pašića: u Smederevu 9. III 1889; na glavnom zboru Radikalne<br />
stranke u Nišu, 18. maja 1889; na zboru u Zaječaru, 8. septembra 1891, u: Nikola P. Pašić,<br />
str. 319–336.<br />
77
Change language