You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
Većinski izborni sistem omogućavao je radikalima da obrazuju<br />
homogenu vladu. Ali, njihov cilj nije bio samo partijska vlada, već<br />
osvajanje države. Sva vlast morala je doći u ruke radikala, dok je za<br />
neradikale u državi bilo mesta samo kao za grañane drugog reda. Tako su,<br />
zaključuje Olga Popović–Obradović, prva iskustva parlamentarizma u<br />
Srbiji neodvojiva od njenih prvih iskustava sa partijskom državom. 58<br />
Poslednja decenija XIX veka u Srbiji bila je u znaku permanentne<br />
ustavne krize, koja je kulminirala drugim udarom kralja Aleksandra (1894),<br />
kada je suspendovan Ustav od 1888. a na snagu vraćen Namesnički ustav.<br />
Posle pokušaja uspostavljanja lične vlasti, oktroisan je Ustav od 1901. Kao<br />
presudan politički činilac, Narodna radikalna stranka je bila spremna i na<br />
manje slobodouman ustav: “Ne traže se neke velike političke slobode, traži<br />
se samo pravna sigurnost” 59 – pisala je Pašićeva Zakonitost posle donošenja<br />
Ustava od 1901. Još od pristanka na ustavnu monarhiju u emigraciji, a<br />
zatim od Ustava 1888, stvarne političke hegemonije Narodne radikalne<br />
stranke, njen voña je, u skladu sa načelom da su sva unutrašnja pitanja<br />
podreñena “nacionalnom zadatku”, relativizovao formu. “Nacionalna<br />
sloboda celog srpskog naroda”, kazaće Pašić 1902. godine, “bila je za mene<br />
veći i jači ideal, no što je sloboda Srba u Kraljevini”. 60 A 1905. da je “sva<br />
pitanja, pa i samo rešenje ustavnog pitanja” podreñivao “ideji narodnog<br />
osloboñenja”, to jest ideji srpskog naroda kao homogene celine u granicama<br />
jedne države. 61<br />
Do prvih otvorenih razlika u Narodnoj radikalnoj stranci došlo je<br />
1901. godine, kada se grupa intelektualaca (Jovan Žujović, Jovan Skerlić,<br />
Jaša Prodanović, Jovan Cvijić, Milan Grol, Boža Marković) – samostalci –<br />
nije složila sa voñom stranke i većinom okupljenom oko njega –<br />
staroradikali – zbog njihovog prihvatanja oktroisanog ustava i koalicije sa<br />
Naprednom strankom – “fuzija”. U pojavi ove grupe Olga Popović–<br />
Obradović videla je klicu bipartizma, koji će se ostvariti tek 1906. godine<br />
stvaranjem Samostalne radikalne stranke. Ali je u temeljnoj analizi, koja je<br />
jedinstvena u srpskoj istoriografiji, dokazala nenarušeno ideološko<br />
jedinstvo izmeñu samostalaca i staroradikala, čije jezgro čini ideja<br />
ujedinjenja. 62 I za članstvo i za birače, i jedni i drugi su bili i ostali radikali.<br />
58 Isto.<br />
59 Isto.<br />
60 Isto.<br />
61 Isto.<br />
62 Politički koncepti srpskih elita.<br />
Kakva ili kolika država<br />
Samostalci su sebe videli kao “so koja ne da srpskom društvu da<br />
truli”; njima je “Srbija preča od svega i svakoga”. 63 U praktičnoj politici,<br />
njihovo levičarstvo, kako kaže Olga Popović–Obradović, “nije se iskazalo<br />
kao zastupanje evropskog socijalizma ili republikanizma, nego kao<br />
okretanje počecima Radikalne stranke, vremenu koje je već bilo dobilo<br />
svetački oreol i ušlo u svet mitova”. 64 Dakle, kritika sa pozicija izvornih<br />
načela stranke kao onog čistog vrela kome stranka treba da se vrati. A to<br />
vrelo je, po Jovanu Žujoviću, prvi program Narodne radikalne stranke, koji<br />
je isto što i “potpuna narodna samouprava”. Radikalnom kritikom, koja je<br />
znatno doprinela stvaranju prevratničke atmosfere, 65 samostalci nisu išli<br />
prema liberalnoj državi, već su hteli da “poradikališu u stranci ono što se<br />
razradikalilo”. 66 Ali, ni staroradikali nisu posezali za promenama programa.<br />
Radi se o istom supstratu: “Samouprava i egalitarizam bili su jedini program<br />
koji su široki radikalski slojevi – obuhvatajući uglavnom siromašno<br />
neprosvećeno seljaštvo – osećali bliskim, svojim. Za njih je državni ideal i<br />
dalje bila ’seljačka država’ bez birokratije i velikih društvenih razlika – ona<br />
ista ideja s kojom je stranka nastala i u ime koje se narod dizao na bunu”. 67<br />
I sa kojom se spremala za ostvarenje “zavetnih ciljeva”.<br />
Od ustavnih nacrta Napredne stranke (1882) i Narodne radikalne<br />
stranke (1883), preko Ustava od 1888. do ustavne nestabilnosti devedesetih<br />
godina (ukidanje Ustava od 1888, vraćanja na snagu Ustava od 1869, oktroisanje<br />
Ustava od 1901) liberalni ustavni koncept je oslabljen. Preovladao je<br />
koncept koji je predstavljao svojevrsnu mešavinu liberalnih i konzervativnih<br />
načela. U stvari, liberalne forme uz koncept narodne države u praksi.<br />
Radikali su smatrali da je Ustavu od 1888. “glogov kolac” udaren<br />
1892. godine, kada je formirana manjinska vlada liberala. Opozicija je, pak,<br />
u političkoj hegemoniji Narodne radikalne stranke, u partijskoj državi,<br />
videla glavni uzrok obesmišljavanja liberalnog Ustava od 1888. U takvom<br />
odnosu, zaključuje Olga Popović–Obradović, stajali su pogledi političkih<br />
partija u Srbiji na ustavno pitanje uoči 29. maja 1903. godine.<br />
Posle ubistva poslednjeg Obrenovića, kralja Aleksandra, Srbija se<br />
našla u neustavnom stanju. Formirana je revolucionarna vlada, ali stvarna<br />
63 V. Latinka Perović, Izmeñu anarhije i autokratije, Beograd, 2006, str. 313.<br />
64 Politički koncepti srpskih elita.<br />
65 “Kralja Aleksandra ubila je vojska”, pisao je Jovan Žujović, ”pošto ga je naš<br />
Odjek (list samostalaca – L.P.) svojom vatrom moralno ubio”. V. Latinka Perović, Izmeñu<br />
anarhije i autokratije... str. 313.<br />
66 Traganje za kompromisom (1883–1903).<br />
67 Isto.<br />
36<br />
37
Change language