You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
osobama koje se barem približno kreću srodnim stazama, dakle<br />
historičarima za taj period odnosno pravnu povijest. Savjetovao me je<br />
izmeñu ostalog Ivo Banac, s kojim sam tada bila u kontaktu zbog drugih<br />
projekata i baš on mi je uz niz drugih imena preporučio Olgu Popović<br />
Obradović i dao mi njenu adresu. Sad kad se prisjećam tihi prvih kontakata<br />
sa Olgom, relativno dugih telefonskih razgovora priziva mi se sam od sebe<br />
cijeli jedan specifični kontekst. Naime, kontakt sa Olgom je bio tako<br />
izuzetan da sam gotovo zaboravila kako sam slične “poslove” obavljala od<br />
početka jugoslavenske krize pa nadalje koja je istovremeno budila u<br />
(nekim) zapadnim medijima i forumima interes za autentičnim analizama i<br />
komentarima. Dakle, kontaktirala sam osobe od Ljubljane preko Zagreba do<br />
Beograda da napišu neki članak, znanstveni prilog, doñu na tribine, održe<br />
predavanje, učestvuju u nekom projektu itd. Veliki dio tih poznanstava tada<br />
80-ih, početak 90-ih, bila su, naročito vezano uz Beograd, tek moja<br />
indirektna poznanstva – posredovana Zoranom ðinñićem. (Od tog kruga,<br />
dakle ljudi do kojih sam došla njegovim posredstvom, nakon početka<br />
beogradske agresije ostala sam jedino s Mirkom Kovačem u kontaktu.) A<br />
onda sam prvi put počela zvati telefonski ljude koje nikad prije nisam lično<br />
upoznala, a naravno po nečijoj preporuci. U Beograd se tada telefonski<br />
moglo probiti samo oko ponoći – ali nigdje (emfatički: nigdje na svijetu)<br />
nema tako otvorenih i ljubaznih sugovornika, čak u takvo gluho doba noći.<br />
Nezaboravni “telefonski” doživljaji su moji prvi razgovori sa Latinkom<br />
Perović i Bogdanom Bogdanovićem, koji iz stana pod opsjedom u ulici<br />
Maršala Tolbuhina sa mnom razgovara kao da eto baš je čekao da ga<br />
nazovem da pročavrljamo, doduše o strašnim stvarima.<br />
Ipak već moj prvi razgovor s Olgom je bio apsolutno izuzetan,<br />
razgovor u kojoj sam joj trebala objasniti komplicirani projekt i prodibiti ju<br />
za suradnju ili barem razmišljanje o njoj. Kako sam već dobrano bila<br />
naviknuta da i meni najsamorazimljiviji pojmovi i riječi od sugovornika<br />
mogu biti krivo shvaćeni i izazvati nesporazume nastojala sam biti vrlo<br />
oprezna – ipak i radilo se o temi koja se mogla smatrati “škakljivom”,<br />
naime o srpskoj kolaboraciji sa nacistima. Meñutim u najkraćem mogućem<br />
vremenu se izmeñu nas uspostavila potpuno direktna komunikacija –<br />
nikakvih uvijanja i traženja podobnog izraza nije trebalo, strah od mogućih<br />
neposrazuma je nestao dok si mahnuo rukom. Iako smo – naravno – još<br />
ostale na “vi” bilo je samo po sebi jasno da komuniciramo na istoj valnoj<br />
dužini.<br />
Uslijedili su Olgini pozitivni odgovori na prijedlog koji je još uvijek<br />
bio u nekoj pred-fazi, kako se vidi ih ovih nekoliko e-mailova.<br />
Utorak, 29. 05. 2001 20:57<br />
Kakva ili kolika država<br />
Uzvraćajući pozdrave, šaljem nešto što bi trebalo da bude<br />
okvir za moguća istraživanja. 1 Saradnik... je raspoložen za saradnju.<br />
Ali imam u vidu još neke osobe koje bi se možda mogle<br />
angažovati za istraživanja. Za sada nisam sigurna, pa njihova imena<br />
ostavljam za kasnije.<br />
Moram da napomenem da ja čoveka lično ne poznajem i o<br />
njemu znam jedino to da je savestan istraživač i da odlično zna<br />
nemački jezik. Ne mogu da procenim koliko je njegov predlog ono što<br />
Vam treba. Šaljem Vam njegovo pismo meni. Drugi attachment je<br />
moj predlog mogućeg istraživanja, ali sasvim uopšten, jer ja sam u<br />
tome na prilično nepoznatom terenu. Sve skupa, ako ne budem<br />
pronašla još saradnika, bojim se da ne bih bila od velike koristi. Ako<br />
ipak mislite da vredi da pokušamo, ja se slažem.<br />
Srdačan pozdrav, Olga<br />
Do 28. 06. 2001 12:10<br />
Draga Dunja,<br />
Bila sam nam na putu, zato odgovaram sa zakašnjenjem.<br />
Mislim da je Vaš predlog sasvim izvodljiv. Dakle, prihvatam da to<br />
uradim. S tim u vezi nekoliko pitanja. Prvo, za koju je godinu<br />
projekat predviñen? Nadam se za narednu, 2002. Koji je krajnji rok<br />
za predaju članka? Drugo, pretpostavljam da članak treba da bude<br />
na nemačkom, pa se postavlja pitanje prevoda. Što se tiče saradnje,<br />
čini mi se da bi bilo bolje da to sama napišem – s obzirom na<br />
problematiku – ali bi bio dobro ako bih nekoga mlañeg mogla da<br />
angažujem za pomoć u prikupljanju grañe. Mislim na neku vrstu<br />
stručno-tehničke pomoći.<br />
To je ovde istinki mukotrpan posao. Da li postoji mogućnost<br />
da se takav posao honoriše? Konačno, da li usmena prezentacija<br />
koju pominjete (u Nemačkoj) može biti na engleskom?<br />
Drago mi je da smo na kraju nešto ipak smislili. Ja sam u<br />
Beogradu do 15. jula. Posle toga ću biti u Crnoj Gori, na moru. I<br />
tamo ću biti on line, ali svakako ne tako redovno kao u Beogradu.<br />
Bilo bi dobro da se čujemo ili “čujemo” pre 15. jula.<br />
Srdačan pozdrav, Olga<br />
1 Nacrt u dodatku na kraju teksta.<br />
556<br />
557
Change language