Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
Više puta je rečeno da je Ivan Stambolić neugodan svedok. I doista,<br />
on svojom životnom pričom razbija u paramparčad lažnu sliku naše novije<br />
prošlosti, koju pobednički nacionalizam u Srbiji neprekidno slika već punih<br />
15 godina. Svaki detalj u tom konstruktu, Stambolićeva istorija iz temelja<br />
dovodi u pitanje – pukim činjenicama, hronologijom dogañaja, jednostavnom<br />
logikom.<br />
Njegova ispovest je prvorazredno svedočanstvo o dubinskim uzrocima<br />
raspada i rata u Jugoslaviji. Ona će nam nepobitno pokazati da, ako i nije<br />
bila “najtragičniji”, Osma sednica nije bila nimalo bezazlen dogañaj u našoj<br />
istoriji. Daleko od običnog unutarkomunističkog obračuna u borbi za<br />
vlast, ona je označila radikalan otklon od dotadašnje nacionalne politike<br />
srpskih komunista i početak ostvarivanja drugog, u osnovi suprotnog programa<br />
– etnonacionalističkog i velikodržavnog programa, kog je Stambolić<br />
nazvao “memorandumskom” politikom i već na samom početku zla, ocenio<br />
kao In memoriam Jugoslaviji. Bio je to stari srpski nacionalni program, onaj<br />
koji je prethodio pobedi komunista u Jugoslaviji i koji je oživljen nakon<br />
Ustava iz 1974. Na njemu je Milošević, bezrezervnom podrškom “antikomunista”,<br />
uspeo da u Srbiji izbriše svaki trag komunističko-antikomunističke<br />
podele.<br />
Za Stambolića, Jugoslavija je značila sporazum ravnopravnih naroda;<br />
za Miloševića, ona je podrazumevala dominaciju Srba, ako treba i po cenu<br />
rata i genocida. Izmeñu takve dve nacionalne politike nema dodirnih tačaka.<br />
Zato, Stambolić i Osma sednica svedoče o tome da odgovor na pitanje<br />
(dis)kontinuiteta treba tražiti ne u odnosu prema komunizmu – pitanje tog<br />
odnosa u ovoj zemlji nikada se ozbiljno nije ni postavilo – nego u odnosu<br />
prema programu velikodržavnog etnonacionalizma. Stambolić je dosta neugodan<br />
svedok, koji nam kazuje da je suštinski diskontinuitet u Srbiji napravljen<br />
dolaskom, a ne odlaskom Miloševića sa vlasti, te da je mera promene<br />
u Srbiji nakon Petog oktobra na prvom mestu mera otklona od projekta sa<br />
kojim je Milošević pobedio Stambolića. Bez tog otklona promene mogu<br />
postojati samo kao farsa ili kao iluzija – ne i kao stvarnost. Stambolić na to<br />
podseća i zato se ne treba čuditi što je nastupanjem doba odgovornosti<br />
njegovo svedočenje za neke postalo nepodnošljivo. Ali, utoliko je veća i<br />
njegova važnost, za sve one koji traže putokaz u procesu samoosvešćenja.<br />
U jednom trenutku komunističke istorije Srbije, Ivan Stambolić je,<br />
sticajem različitih okolnosti, postao nosilac politike koja se može odrediti<br />
kao jedna od istorijskih alternativa moderne Srbije. U čemu je sadržina te<br />
alternative?<br />
Kakva ili kolika država<br />
Ključni sukobi u modernoj istoriji Srbije odvijali su se na tri plana.<br />
Ono što njih bitno karakteriše, je to da su meñu sobom povezani i, drugo, da<br />
predstavljaju fenomene dugog trajanja.<br />
Prvi i verovatno ključni sukob odvijao se na planu opredeljenja za jedan<br />
od dva moguća strateška pravca srpske nacionalne politike, koje su političari<br />
s kraja XIX i s početka XX veka dosta precizno odredili kao “srpski”<br />
i “srbijanski”. “Srpski” je značio svesrpsku nacionalnu politiku, usmerenu<br />
ka svenacionalnom državnom ujedinjenju, koje predstavlja prioritet državne<br />
politike i kome se podreñuju pitanja unutrašnjeg društvenog razvoja, kao<br />
što su kultura, materijalno blagostanje, individualne slobode, zakonitost i<br />
slično. Drugi pravac, onaj koji su onovremeni političari nazivali<br />
“srbijanski”, i sam je težio svenacionalnom državnom ujedinjenju, ali je<br />
unutrašnji razvoj, po značaju stajao ispred pitanja granica. Što je još<br />
važnije, u okviru ovog drugog strateškog izbora, “srbijanskog”, vremenom<br />
je kao rešenje srpskog nacionalnog pitanja prihvaćena jugoslovenska opcija,<br />
a potom, kada je Jugoslavija već stvorena, u okviru takve – mogli bismo<br />
reći moderne političke tradicije – prihvaćena je ideja federacije. Ona prva,<br />
“srpska” nacionalna politika nikada nije, bar ne iskreno i stvarno, prihvatila<br />
ideju federacije, već je Jugoslaviju doživljavala kao proširenu srpsku<br />
državu. Ivan Stambolić je bio nocilac “srbijanske” politike.<br />
Drugi veliki sukob koji obeležava modernu istoriju Srbije jeste sukob<br />
različitih koncepata društva i države – sukob izmeñu, najuopštenije rečeno,<br />
kolektivističkog i individualističkog poretka. To je sukob koji se u istoriji<br />
Srbije ne iscrpljuje u, nama savremenicima poznatoj istorijskoj alternativi:<br />
komunizam ili kapitalizam. On je znatno strariji i trajniji, ima različite<br />
modalitete i latentno ili otvoreno, manje ili više zaoštren, traje neprekidno<br />
od sedamdesetih godina XIX veka sve do danas. Ivan Stambolić je delovao<br />
u okviru komunističkog pokreta, ali je pripadao onoj – mora se reći ne<br />
naročito snažnoj njegovoj struji koja je svoju privrženost jugoslovenskom<br />
komunizmu daleko više razumela kao privrženost njegovom federalnom<br />
modelu, a daleko manje, ili nimalo, kao pristajanje uz projekt kolektivističke<br />
i egalitarističke zajednice.<br />
Konačno, treći veliki sukob koji neprekidno traje u Srbiji poslednjih<br />
sto godina predstavlja borba za prevlast izmeñu legalnih, odnosno ustavnih<br />
institucija vlasti – onih koje su podložne kontroli javnosti, s jedne, i<br />
vanustavnih institucija političke moći, na prvom mestu vojske, crkve,<br />
partijske nomenklature, voñe, s druge strane. Ovaj sukob predstavlja jedno<br />
od najmarkantnijih i najvažnijih obeležja moderne istorije Srbije. Ovaj<br />
454<br />
455
Change language