Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
1906, kada je postalo jasno da su radikalske mase, u znatnoj većini, sa ili<br />
bez vere u izvorna načela Stranke, srpski radikalizam definitivno vezale za<br />
ličnost svog istorijskog voñe, N. Pašića. Posle toga, samostalsko voñstvo,<br />
naročito preko svog ideologa, J. Prodanovića, više nego dotad, insistiralo je<br />
na modernom shvatanju demokratije kao socijalne a ne samo više političke<br />
kategorije, i podvlačilo svoju ideološku i političku privrženost solidarizmu.<br />
Prodanović je 1908. sa zadovoljstvom konstatovao da "najbolji i<br />
najugledniji socijalisti... dolaze k nama", a D. Joksimović je tvrdio da<br />
samostalci "donekle ostvaruju socijalistički program". 79 Stoga su već prvi<br />
nagoveštaju Socijaldemokratske stranke da će se na narednim izborima<br />
okrenuti selu, učinjeni skupštinskim govorom Triše Kaclerovića decembra<br />
1909, kod samostalaca izazvali zebnju i otpor, 80 a po Kaclerovićevom<br />
svedočenju, u izbornoj kampanji 1912, protiv socijalista je od strane<br />
samostalaca voñena veoma nekorektna agitacija. 81 Izborni poraz koji su<br />
doživeli 1912, upravo od socijalista, bio je nov ozbiljan udarac koji je<br />
pokazao opravdanost svojevremenih upozorenja da će Stranka zajedničkom<br />
vladavinom sa staroradikalima izgubiti "raison d'être". 82 Razumevši sa koje<br />
su strane ovoga puta dobili odlučujući udarac, stranački prvaci, naročito oni<br />
na krajnjoj levici, pozabavili su se socijalno-ekonomskom sadržinom<br />
stranačkog praktično-političkog programa. Uspeh socijalista na selu Jovan<br />
Skerlić je objašnjavao zanemarivanjem socijalno-ekonomskih problema<br />
sela i konstatovao da je "latentno osećanje jednog agrarnog pokreta tu". U<br />
Srbiji postoji raspoloženje za "jednu agrarnu partiju", a ako bi do toga<br />
došlo, "vi biste videli kaka bi bila fizionomija današnje skupštine",<br />
upozoravao je Skerlić. 83 U istom pravcu razmišljao je i socijalistički<br />
poslanik Dragiša Lapčević, koji je, svestan uspeha svoje stranke na<br />
proteklim izborima, zaključio: "Prošlo je doba vaših partija koje su mogle<br />
za sobom voditi čitave mase. Prošlo je doba kada se buržoazija borila protiv<br />
ličnog režima...". Po Lapčeviću, u Srbiji je tad već bilo nastupilo doba<br />
socijalističke partije. 84<br />
Stranačke borbe, utihle za vreme Balkanskih ratova, oživele su<br />
krajem 1913. i jedna od prvih manifestacija tog oživljavanja bio je zahtev<br />
svih opozicionih stranaka za novim izborima. Za metod borbe ponovo je<br />
79 V. Sten. bel., vanredni saziv 1908, s. 390, 406.<br />
80 V. Sten. bel., 1909–1910, s. 1069, 1070.<br />
81 V. Sten. bel., vanredni saziv, 28. V, s. 7–8.<br />
82 V. nap. 65.<br />
83 V. Sten. bel., vanredni saziv 1912, s. 70–73.<br />
84 Isto, 7. V, s. 8.<br />
184<br />
Kakva ili kolika država<br />
izabrana opstrukcija i početkom maja 1914. samostalci, narodnjaci i<br />
naprednjaci doneli su zajedničku odluku da prestanu sa učešćem u radu<br />
skupštine. Suočena sa stvaranjem opozicionog bloka, Pašićeva vlada je dala<br />
ostavku, ali joj je krajem maja mandat obnovljen, i to sa ciljem raspuštanja<br />
skupštine i sprovoñenja novih izbora. 85 Glavni odbor Samostalne stranke<br />
odmah iza toga je doneo odluku da u cilju borbe "protv vlade i njene<br />
većine" Stranka, sa "narodnjacima i naprednjacima" u "opozicionom<br />
bloku", dalje ne učestvuje u radu skupštine, kao i da povede pregovore sa<br />
ovim strankama "o zajedničkom radu za slučaj novih izbora". 86 Na<br />
konferenciji Samostalne stranke održanoj početkom juna u Beogradu<br />
povodom predstojećih izbora, na predlog M. Draškovića, jednoglasno je<br />
usvojena odluka o stupanju u izborni sporazum sa Narodnom i Naprednom<br />
strankom "svuda gde je taj sporazum potreban i moguć". 87 Tako je poslednji<br />
čin jedanaestogodišnje parlamentarne igre u predratnoj Srbiji bio<br />
ujedinjenje svih opozicionih stranaka (izuzev socijalista) protiv stranke<br />
Pašićevih radikala. Rezultat je, naravno, nemoguće sa pouzdanošću<br />
predvideti, ali nije bez osnova pretpostaviti da bi novo stranačko<br />
pregrupisavanje na narednim izborima Srbiji donelo koalicionu vladu<br />
prema kojoj bi se najveća, Radikalna stranka našla u opoziciji.<br />
Dinamika stranačkog života bila je vrlo živa i daleko je iza sebe<br />
ostavljala proces šire političke pluralizacije. Dok je stranački sistem za<br />
jedanaest godina parlamentarnog života evoluirao od praktično<br />
jednostranačkog, preko dvostranačkog do višestranačkog, 88 dotle se dublja<br />
politička podela, fiksirana još u doba Obrenovića, na radikale i<br />
"antiradikale", zadržala kroz celo razdoblje u približno istom meñusobnom<br />
odnosu, o čemu svedoči potpuno odstustvo pomeranja biračkog tela izmeñu<br />
ove dve političke grupacije. Tek pred sam kraj pojavili su se prvi ozbiljniji<br />
znaci političke pluralizacije. Jedan od njih bio je osipanje glasačkog tela<br />
samostalnih radikala u korist Socijaldemokratske stranke, koje je svedočilo<br />
o jasnijoj i modernijoj političkoj artikulaciji onog dela javnog mnjenja koje<br />
je bilo blisko levici. Nov značajan momenat predstavljala je odluka<br />
85 V. Vučković, J. Vojislav, "Unutrašnje krize u Srbiji i prvi svetski rat", Istorijski<br />
časopis, XIV-XV, 1965, s. 187–188.<br />
86 V. "Zapisnici glavnog odbora Samostalne radikalne stranke", zapisnik sa sednice<br />
od 30. V 1914, ASANU, 13252.<br />
87 Isto.<br />
88 Raspoloživa istoriografska literatura jedinstvena je u oceni partijskog sistema u<br />
Srbiji u celom razdoblju do 1914, kao dvopartijskog. V. Milivoje Popović, Borbe za<br />
parlamentarni režim u Srbiji, Beograd 1939, s. 93. V. i: Istorija srpskog naroda, VI-1, s.<br />
193.<br />
185
Change language