Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
Pri tome je očigledno da dogovor federalnih jedinica o novom ustavu<br />
ne može biti legitiman ukoliko se prethodno ne stvore uslovi koji će<br />
omogućiti da se ceo tok ustavne rasprave odvija saglasno osnovnim<br />
principima političke demokratije. Ovo se odnosi kako na politički dijalog u<br />
javnom životu, tako i na ustavnu debatu i odlučivanje u telima nadležnim za<br />
usvajanje ustava – republičkim i pokrajinskim skupštinama i Saveznom<br />
veću skupštine Jugoslavije. U tom smislu, neophodno je kako garantovati<br />
osnovna grañanska i politička prava – uključujući tu i potrebne izmene u<br />
krivičnom zakonodavstvu (posebno ukidanje mogućnosti za inkriminaciju<br />
zbog javno izrečenog ili na drugi način saopštenog mišljenja) – tako i<br />
izvršiti nužne promene u državnom ureñenju kojima bi se obezbedila zaštita<br />
tih prava, a pre svega uspostaviti nezavisno sudstvo. Zahtevi za ostvarenje<br />
navedenih promena u političkom sistemu danas čine onaj minimalni<br />
program oko koga je već u ovom trenutku moguće okupiti brojne političke<br />
snage u zemlji – uključujući i deo nosilaca zvanične politike u republikama<br />
i federaciji kao celini.<br />
Tek kad navedene promene u političkom sistemu budu dosledno<br />
ostvarene moći će da se povedene ozbiljna i promišljena rasprava o<br />
budućem ustavnom ustrojstvu zemlje. U uslovima nesmetanog političkog<br />
udruživanja, slobodnog izjašnjavanja grañana i zajamčenih grañanskih<br />
prava, po prvi put će se stvoriti uslovi da se dobije slika stvarnog<br />
raspoloženja najšire javnosti prema zajedničkoj državi, da se jasnije<br />
sagledaju vlastiti individualni i nacionalni interesi i da se sa svešću o<br />
sopstvenoj odgovornosti za sudbinu tih interesa raspravlja i odlučuje o<br />
budućnosti zajedničke države. Rasprava – do sada rukovoñena nedovoljno<br />
jasnim pa i pogrešnim predstavama o stavu druge strane, praćena<br />
nerazumevanjem i netolerancijom prema drukčijem mišljenju i opterećena<br />
opsesivnom zabrinutošću za sopstveni, usko shvaćeni nacionalni interes – u<br />
takvim uslovima mogla bi da preraste u otvoren, trezven i tolerantan dijalog<br />
o svim pitanjima zajedničkog života. Samo na taj način, u uslovima<br />
demokratskog političkog poretka, slobodnim izborima konstituisani nosioci<br />
ustavotvorne vlasti u Jugoslaviji, razmatrajući ravnopravno sve ustavne<br />
predloge, mogli bi doći do rešenja prihvatljivog za sve. Ne prihvatiti takav<br />
postupak, značilo bi i dalje ostati u začaranom krugu, u kome se o<br />
sudbinskim pitanjima grañana Jugoslavije neprestano odlučuje nezavisno<br />
od njihove volje. Jugoslavija se danas na dramatičan način suočava sa<br />
posledicama takve politike, a sve veći broj njenih grañana jasno pokazuje<br />
da takvu državu više ne može prihvatiti.<br />
Kakva ili kolika država<br />
27.<br />
Srbija pred izborom.<br />
Kakva ili kolika država *<br />
Onog trenutka kada je u posttitovskoj Jugoslaviji – u formi zahteva<br />
za reviziju federalne ustavne formule iz 1974 – postavljeno na dnevni red<br />
srpsko nacionalno pitanje, otpočeo je proces raspada jugoslovenske države.<br />
Dovoñenjem u pitanje prihvatljivosti (kon)federalnog ustrojstva, a ubrzo,<br />
kao odgovor na neprihvatanje projekta centralizacije, i osporavanjem<br />
legitimiteta unutrašnjih granica, poljuljani su i za kratko vreme srušeni<br />
temelji posleratne Jugoslavije.<br />
Ulazeći u postkomunističko razdoblje, u kome iza jednopartijske<br />
diktature nije ostala dovoljno solidna osnova za stvarnu i trajnu<br />
jugoslovensku integraciju, jugoslovenski narodi su se našli pred problemom<br />
redefinisanja sopstvenih nacionalnih interesa.<br />
Za Srbe, koji su od nastanka nacionalne države početkom XIX veka<br />
suočeni s činjenicom podeljenosti nacionalnog korpusa državnim<br />
granicama, to je, u uslovima osporavanja jugoslovenskih državnih temelja,<br />
značilo reaktuelizaciju pitanja odnosa državne matice prema delovima<br />
sopstvenog naroda van njenih granica. Ponovo je otvoreno pitanje izbora<br />
izmeñu istorijskih alternativa: srpsko pitanje kao kulturno i civilizacijsko,<br />
ili primarno, kao državno-pravno pitanje. Ove dve moguće opcije imale su<br />
fundamentalno različita polazišta u odreñivanju prema strateškim pitanjima<br />
Srbije i srpskog naroda na jugoslovenskom, pa i širem balkanskom<br />
prostoru.<br />
Prva od njih podrazumevala je primat razvojnih pitanja državne<br />
matice i društva u njoj i pokušaj stvaranja moderne demokratske države kao<br />
* Republika, br. 73–74, Beograd, 1993.<br />
434<br />
435
Change language