Acrobat PDF (8.08mb)

Olga Popović–Obradović
tim nazorima pa da se zadovolji i formalnim ustupkom koji bi bio učinjen
njenim moralističkim zahtevima, samo ako bi ocenila da to odgovara
njenim političkim interesima na bilo kom planu. Engleska je čekala
momenat u kome bi jačina njenih interesa u Srbiji bila tolika da bi mogla da
opravda ustupak koji bi engleska vlada učinila principima politike
"humanosti i morala". Meñutim, u periodu od aprila 1904. g., ovakvi
stavovi Engleske mogu se samo naslutiti. Dalji tok dogañaja u vezi sa
obnovom diplomatskih odnosa izmeñu Srbije i Engleske, a naročito sam
momenat obnove, mnogo jasnije je pokazao u kojoj meri je pitanje obnove
diplomatskih odnosa sa Srbijom od strane Engleske zavisilo od procene
zvaničnih engleskih krugova i predstavnika engleskog kapitala, o značaju
engleskih interesa u Srbiji. U proleće 1906. g. kada je konačno postalo
jasno da je Srbija rešila da kida svoje ekonomske i političke veze sa Austro-
Ugarskom, i da joj je za to neophodna podrška i konkretna pomoć zapadnih
sila, engleskoj vladi je bilo dovoljno da se zavereničko pitanje samo zataška
penzionisanjem petorice oficira zaverenika koje je ona poimence označila,
pa da automatski obnovi diplomatske odnose sa Srbijom.
U svetlu ovakvih zaključaka učinilo nam se značajnim da prikažemo
kakve je interese pre majskog prevrata Engleska imala u Srbiji i na Balkanu
uopšte, šta je Srbija za nju tada predstavljala i zašto je Englesku Balkan
uopšte zanimao. Zato smo koristili i arhivska dokumenta koja se odnose na
period neposredno pre majskog prevrata a imaju značaj za rasvetljavanje
engleske politike prema Srbiji posle majskog prevrata, što do sada u obradi
ove teme nije bio slučaj.
Zaključci istaknuti u radu doneti su na osnovu literature, dokumenata
koji su već korišćeni u obradi ove teme, kao i na osnovu sledećih
dokumenata koje nismo našli navedene u literaturi: DASIP, Poslanstvo
Kraljevine Srbije u Londonu 1903, Mijatović Lozaniću, London 15. I 1903,
pov. br. 7; DASIP, Poslanstvo Kraljevine Srbije u Londonu 1903, Mijatović
Lozaniću, London 29. I 1903, pov. br. 14; DASIP, PO 1903, Mijatović
Lozaniću, London 23. II 1903; DASIP, PO 1903, Mijatović Lozaniću,
London 20. III 1903, pov. br. 30; DASIP, PO 1903, Mijatović Lozaniću,
London 5. II 1903, pov. br. 15; DASIP, PO 1903, pov. br. 1327, Mijatović
Kaljeviću, London 11/24 juli 1903, izv. pbr. 83.
IZVORI I LITERATURA:
I. Neobjavljena graña:
Kakva ili kolika država
Diplomatski arhiv Državnog sekreterijata za inostrane poslove SFRJ
u Beogradu, Političko odeljenje Ministarstva inostranih dela Kraljevine
Srbije 1903. Izveštaji srpskog poslanika iz Londona.
II.
Objavljena graña:
British Documents on the Origins of the War 1898–1914, vol. V,
London 1928.
III. Štampa: srpska
Samouprava, Politika.
IV. Literatura:
1. Lj. Aleksić-Pejković, Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom
1903–1914, Beograd 1965.
2. Phyllis Auty, Neobjavljeni dokumenti engleskog Ministarstva
spoljnih poslova o Srbiji 1837–1911, Istorijski glasnik XII-XIII, 1964, 443 i
dalje.
3. V. Dedijer – B. Pavićević, Organizacija "ujedinjenje ili smrt" u
svetlosti istorijske istine, Nova misao 7, Beograd 1953, 115–123.
4. D. Janković, Srbija i jugoslovensko pitanje 1914–1915, Beograd
1973.
5. J. Jovanović, Srpsko-engleski odnosi, Srpski književni glasnik
XXXII/1931.
6. M. Milenković, Ekonomski odnosi Engleske na Balkanu,
Ekonomist 1/1913.
7. Ž. Mitrović, Srpske političke stranke, Beograd 1939.
8. B. Popović, Majski prevrat i SAD, Jugoslovenska revija za
meñunarodno pravo, 1961, Beograd.
9. V. Popović, Istočno pitanje, Sarajevo 1965.
10. D. Vasić, Devetstotreća. Majski prevrat, Beograd 1925.
11. W. Vucinich, Serbia between East and West, the events of 1903–
1908, Stanford, Cal., 1954.
526
527