Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
odeljka Vidovdanskog ustava. O ovom odeljku profesor Živojin Perić je<br />
rekao da je njime "buržoaski državni poredak ozbiljno načet" 26 . On je,<br />
meñutim, sadržao više programska načela nego pravne propise. U njemu se<br />
zaista dosta osećao duh Vajmara, ali samo u ideji, a malo u praktičnim<br />
rešenjima. Ono što na Vajmarski ustav najviše podseća, to je uvoñenje tzv.<br />
Privrednog saveta u posao na donošenju socijalnog i privrednog<br />
zakonodavstva. Ko sastavlja ovo telo i kakve su njegove funkcije, Ustavom<br />
se, meñutim, ne propisuje 27 . Ipak, vredi pomenuti da osim Vajmarskog i<br />
Vidovdanskog, nijedan drugi tada važeći ustav nije predviñao stvaranje<br />
sličnih tela.<br />
Donošenje Vidovdanskog ustava, znatno više nego sama sadržina<br />
njegovog III odeljka, pokazalo je da u većem delu jugoslovenske političke<br />
javnosti u vreme ustavnog konstituisanja Kraljevine SHS bila dosta<br />
poljuljana vera u klasičnu političku demokratiju, i da je bilo sazrelo<br />
uverenje o nužnosti ozbiljnijih reformi buržoaske države. Promene koje su<br />
predlagali nacrti Jugoslovenskog i, posebno, Zemljoradničkog kluba,<br />
svojom radikalnošću su prevazilazile sva tada važeća ustavna rešenja. Čak i<br />
Radikalna stranka, duboko odana državi za koju se borila i kakvu je stvarala<br />
u XIX i prvoj dekadi XX veka – ustavnoj parlamentarnoj monarhiji,<br />
zasnovanoj na principima liberalne ideologije – tada poručivala: "Političke<br />
slobode i grañanska ravnopravnost su obične stvari... novo doba interesuju<br />
problemi ekonomskih i socijalnih reformi, jednakost rada i kapitala,<br />
problem ekonomske demokratizacije društva." Dodajući da je uverena da će<br />
socijalno-ekonomskim odredbama ustava stati "na kraj boljševičkoj<br />
demagogiji" 28 , ona je ukazivala na važan momenat u tadašnjoj preorijentaciji<br />
jugoslovenskih političkih stranaka od političke ka socijalnoj demokratiji.<br />
Kakva ili kolika država<br />
SOCIJALISTIČKA<br />
FEDERATIVNA REPUBLIKA<br />
JUGOSLAVIJA:<br />
POČETAK KRAJA<br />
26 Živojin Perić, Osnovne karakterne crte Ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca<br />
od 28. juna 1921. Mjesečnik, 1922, s. 388.<br />
27 Pretežno deklarativni karakter socijalno-ekonomskih odredaba Vidovdanskog<br />
ustava podvukla je već onovremena literatura, a posebno kritičari ovog ustava. (V: Ž.<br />
Balugdžić, n. d., s. 195; Mirko M. Kosić, Nacionalna i socijalna agrarna reforma; Misao,<br />
XIV, 1922, s. 630; Slobodan Jovanović, Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,<br />
Beograd 1924, s. 458). Za iscrpnu ustavnopravnu analizu socijalno-ekonomskih odredaba<br />
Vajmarskog i Vidovdanskog ustava v. Kandić dr Ljubica, Socijalno-ekonomske odredbe<br />
Vidovdansko ustava i Vajmarski ustav, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu,<br />
III, 1969.<br />
28 V. Samouprava, br. 100, 4. V 1921.<br />
402<br />
403
Change language