You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
petrificirao režim bez ekonomskih sloboda i političke demokratije, nego<br />
zbog toga što je Jugoslavija od tzv. klasične federacije pretvorena u neku<br />
vrstu konfederacije. Ugledni srpski intelektualci, potonji uticajni politički<br />
ljudi, težište su tada bacili, ne na pitanje političkih sloboda i demokratije,<br />
nego na srpsko nacionalno pitanje. Otvorili su pitanje republičkih granica i<br />
s tim u vezi počeli su da podsećaju na stradanje Srba u NDH, dokazujući da<br />
Srbi ne mogu da žive zajedno sa Hrvatima. Već tada, oni su srpskom<br />
narodu poslali poziv na "otrežnjenje". Svesni da je ustav bilo nemoguće<br />
promeniti bez konsensuza (ustavno pravo veta), najugledniji pravnici su<br />
tada objašnjavali da se ustav može menjati i vanpravnim putem, primenom<br />
prirodnog prava naroda na otpor i pobunu. Štaviše, otvoreno je i pitanje<br />
dalje uloge intelektualaca u društvu, s obzirom na novu situaciju u koju je<br />
doveden srpski narod: umesto da svojim studentima tumače ustav i uče ih<br />
zakonitosti, oni, a posebno profesori prava, trebalo bi da nadalje "dovode<br />
narod do svesti o pravu na pobunu". Ukratko, ustavna revizija krajem<br />
šezdesetih i početkom sedamdesetih otvorila je srpsko nacionalno pitanje i<br />
rezultirala formulisanjem svesrpske nacionalnopolitičke platforme kao<br />
jedine prihvatljive alternative centralističkoj Jugoslaviji.<br />
Liberali, koji su ovakvu platformu odbacili u ime "srbijanske"<br />
političke platforme i koncepta Jugoslavije kao sporazumne zajednice,<br />
zapečatili su time svoju sudbinu u Srbiji – koja će narednih trideset godina,<br />
sve do današnjeg dana, patiti od traume koja se zove "Ustav 1974". Ironija<br />
novije srpske istorije je u tome da je upravo pod okriljem srpskih liberala, u<br />
atmosferi dotad nepoznatih sloboda u posleratnoj Jugoslaviji,<br />
rekonsolidovan srpski nacionalistički projekt koji će srušiti i same liberale,<br />
a potom i Jugoslaviju. I što je najznačajnije – poraziti "modernu Srbiju".<br />
Kakva ili kolika država<br />
30.<br />
Kad laž postane istina.<br />
Dvogodišnjica smrti Ivana Stambolića *<br />
Vukovar, Sarajevo, Srebrenica, s jedne, i Ivan Stambolić, s druge<br />
strane, imaju nečeg zajedničkog. Oni su žrtve jednog istog zla –<br />
pomahnitalog srpskog nacionalizma i velikodržavlja. Vukovar, Sarajevo i<br />
Srebrenica žrtve su njegove genocidnosti; Ivan Stambolić, pak, žrtva je<br />
unutrašnjeg političkog zločina koji je, jednako kao i genocidnost, od takvog<br />
nacionalizma nerazlučiv. Ako su drugi narodi morali da nestanu da bi se<br />
ostvario san o srpskoj Jugoslaviji ili Velikoj Srbiji – svejedno – onda je isto<br />
tako morala da nestane i ona Srbija čiji to san nikada nije bio i koja je u<br />
njemu, naprotiv, oduvek videla nesreću nesagledivih razmera. Ivan<br />
Stambolić je, sticajem istorijskih okolnosti, u jednom trenutku postao<br />
simbol te Srbije i zato je morao da nestane. Tragična sudbina Ivana<br />
Stambolića je tragična sudbina Srbije – manjinske ali ipak Srbije – koja je<br />
ovu zemlju morala zadesiti onda kada je u njoj pobedio nacionalizam.<br />
Ali, sa Ivanom Stambolićem trebalo je uništiti ne samo simbol druge<br />
Srbije nego i svedoka njenog postojanja. Kao što je sa Sarajevom, celom<br />
Bosnom, trebalo uništiti i simbol zajedničkog života i svedočanstvo o tome<br />
da je takav život itekako moguć. Druga Srbija koju je simbolisao Ivan<br />
Stambolić i ideja zajedničkog života koju je simbolisala Bosna dve su<br />
strane jedne iste neporecive istorijske istine, koja se jedino zločinom može<br />
opovrgavati. Jedna bez druge one ne postoje. Vreme će pokazati da li će ta<br />
istina odoleti nasilju koje se nad njom vrši ili će, naprotiv, zločin učiniti da<br />
laž postane istina, a istina laž.<br />
* Danas, Beograd, 24–25. avgust 2002.<br />
452<br />
453
Change language