Acrobat PDF (8.08mb)

Olga Popović–Obradović
je on. "Nasilna denacionalizacija" Hrvata i Slovenaca kompromitovaće
jugoslovensku ideju i uništiti svaku nadu u stvaranje "jugoslovenskog tipa"
– upozoravao je Perić 1923. godine.
Federativnu jugoslovensku državu trebalo je, po Periću, organizovati
na osnovu pokrajinskih granica zatečenih u vreme ujedinjenja, u jesen
1918. godine. Te granice duboko su utemeljene u istoriji i tradiciji, a uz to
se "manje-više poklapaju sa načelom narodnosti" – obrazlagao je Perić. U
jugoslovenskom slučaju istorijske granice imaju jasnu prednost nad
etničkim. "Jer“, objašnjava on, “nije mogućno stvoriti, na jedan pravičan i
zadovoljavajući način, saveznu državu, prema etničkoj bazi, u jednoj
nacionalno heterogenoj zemlji kada prostorne granice pojedinih naroda u
njoj nisu, koliko treba odreñene i jasne...". 40 Ali i nezavisno od toga –
smatrao je – "bila bi uopšte jedna šteta razbijanje istorijskih jedinica". Te su
jedinice tokom vekova "stekle karakter etičkoga jedinstva koje, za uzajamni
život i sudbinu naroda, igra veću ulogu nego etničko jedinstvo." 41
Tako, jugoslovensku državu je, prema Perićevoj viziji, trebalo
organizovati kao savez šest "polusuverenih država" na temelju "istorijskih
pokrajina" zatečenih u trenutku stvaranja Jugoslavije, u jesen 1918: Srbije
(sa Makedonijom i Vojvodinom); Crne Gore; Bosne i Hercegovine;
Hrvatske sa Slavonijom; Slovenije i Dalmacije. 42 Tako ureñena, federativna
Jugoslavija u budućnosti bi se uklopila u "opštu evropsku federaciju" u
"Ujedinjene Države Evrope". 43
Tokom dve decenije, unitarizam i centralizam pokazali su u praksi
jugoslovenske države sve loše strane od kojih je Perić strahovao. To je
učvrstilo njegove poglede, izoštrilo njegovu analizu i radikalizovalo kritiku
koju je upućivao politici centralizma. Odan svojim uverenjima, on će bez
uzdržavanja glavnu odgovornost za krizu jugoslovenskog projekta pripisati
srpskoj strani. "Ja odbacujem nacionalnu sentimentalnost" u razmatranju
40 Jugoslovenska savezna država, str. 4. Perić je ovaj svoj stav obrazlagao i u svom
članku "La reorganisation politique de l'Etat Yougoslave" u časopisu La Revue Mensuelle,
Geneve, 1937.
41 Jugoslovenska savezna država, str. 7–8.
42 Strukturu jugoslovenske federacije Perić će kasnije delimično izmeniti, utoliko što
će Dalmaciju priključiti Hrvatskoj, dok će za Vojvodinu predložiti plebiscit na kome bi
tamošnje stanovništvo trebalo da se opredeli izmeñu samostalnosti i autonomnog statusa
unutar Srbije – "autonomije u autonomiji", kako se izrazio Perić. (V. Jugoslovenska savezna
država, str. 5)
43 "Un conflit de Droit Public en Yougoslavie (Etat centralise ou Etat Federe?)",
preštampano iz časopisa Revue generale du Droit, de la Legislation et de la Jurisprudence,
Paris, 1923; Jugoslovenska savezna država, str. 4–5.
314
Kakva ili kolika država
jugoslovenskog problema, jer "ne prihvatam devizu koja kaže da patriotska
laž predstavlja dužnost" – napisao je Perić još 1923. 44 Pod snažnim utiskom
duboke krize u kojoj se jugoslovenska država našla pre nego što će se u ratu
raspasti, Perić je svoju kritiku srpske odgovornosti pretvorio u optužbu
velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma – najsanžniju i najrečitiju
optužbu te vrste formulisanu u redovima srpskih grañanskih intelektualaca.
Perić je tu optužbu izrekao 1940. godine u članku Jugoslovenska
Savezna Država, reagujući na projekt stvaranja srpske banovine
zaokruženjem srpskog etničkog prostora, koji je formulisan kao odgovor na
stvaranje banovine Hrvatske. 45 Jugoslavija kao "proširena Srbija, Velika
Srbija" – to je bio "plan o srpskoj hegemoniji" koji su "Veliko-Srbi i njihovi
pomagači Jugosloveni" imali i pre ujedinjenja, rekao je tada Perić,
napominjući da Veliko-Srbe ne izjednačava sa srpskim narodom, posebno
ne sa "njegovim zemljoradničkim delom". Ta "megalomanska ideologija...
nije uspela niti je mogla uspeti: bila je i suviše protivna i stvarnosti i
pravdi". Meñutim, "Veliko-Srbi... ne odustaju od svojih nacionalnohegemonističkih
i, mislim, dotrajalih ideja (i) trude se da zaustave započeti,
i jedini zdrav i za našu Državu spasonosan, rad na stvaranju jedne istinske
Jugoslovenske Savezne Države... da ga zaustave svojim planom o stvaranju
jedne Srpske Banovine koja bi imala da obuhvati sve pokrajine naše Države
izvan Slovenačke i hrvatske Banovine, stvaranjem dakle, jedne Velike
Srbije pod skromnim imenom Banovine, ime koje ne može da prikrije samu
stvar". "Srpski imperijalisti i hegemonisti, tj. Veliko-Srbi, ni jednom reči ne
pominju Crnu Goru, kao da ona i ne postoji, smatrajući valjda, za
neosporno... da i ona ima da bude obuhvaćena Srpskom Jedinicom." Ali,
Crna Gora, koja je pre rata bila "nezavisna i suverena država", ima isto
toliko prava da ima svoju banovinu koliko i Srbija – tvrdio je Perić. 46
Gorčina i strogost Perićevog suda o srpskom velikodržavnom
projektu nesumnjivo su bili potaknuti njegovom zabrinutošću, gotovo
užasom koji ga je obuzimao pred činjenicom da je projekt srpske banovine,
44 Un conflit de Droit Public en Yougoslavie (Etat centralise ou Etat Federe?), p. 4.
45 V. slično i Jivoin Peritch, Le Probleme Yougoslave (extrait de Voix des Peuples),
Geneve, 1940.
46 Jugoslovenska savezna država, str. 8–9. Inače, Perić je odluku podgoričke
skupštine o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji iz novembra 1918. smatrao pravno nevažećom i
politički nelegitimnom. O tome se izjašnjavao u više navrata (v. njegova pravna mišljenja u
svojstvu predsednika Stalnog pravničkog odbora, AS, fond Živojina Perića, k. 7), a 1940.
objavio je o tome posebnu studiju. (V. Živojin M. Perić, "Crna Gora u Jugoslovenskoj
federaciji", Ekonomist, Zagreb, br. 7–9/1940. V. i reprint ove studije objavljen u Podgorici
1999. godine).
315