You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
proklamuje potpuna zajednica osećanja izmeñu srpskog naroda i celokupne<br />
srpske vojske", a vladi se iskazuje priznanje i odobrenje "za sve njene<br />
odluke i postupke". Pošto je tako odobrilo ubistvo kralja, kao i povraćaj na<br />
snagu Ustava od 1901, narodno predstavništvo je pristupilo poslovima koje<br />
mu je vlada stavila u zadatak, ističući na prvo mesto pitanje ustava.<br />
U vezi s ustavnim pitanjem, u tom trenutku su postojale dve opcije.<br />
Jedna je bila zadržavanje Ustava od 1901, a druga povratak na snagu<br />
Ustava od 1888. Za Ustav od 1901. su bili staroradikali, a za Ustav od<br />
1888, samostalni radikali i liberali. Prvi su raspolagali snažnom većinom u<br />
oba doma narodnog predstavništva, ali su drugi uživali znatno veći politički<br />
autoritet, s obzirom na bliske veze svojih prvaka sa zaverom i njenim<br />
izvršiocima. Kako nije moglo biti sumnje da se realna snaga jedne stranke u<br />
tom trenutku nije mogla meriti brojem poslaničkih mandata nego<br />
poverenjem nove vlasti, odnosno zaverenika, a suočeni s činjenicom da<br />
samostalci i liberali odlučno odbacuju Ustav od 1901, staroradikali su se<br />
morali povući. Tako su skupština i senat, kada su se, 2. juna, sastali, bez<br />
otpora starih radikala usvojili rezoluciji koju je predložio voñ liberala<br />
Stojan Ribarac, a kojom se "vraća na snagu Ustav od 22. XII 1888... i svi<br />
politički zakoni... sa izmenama i dopunama... koje će se doneti pre nego se<br />
izabrani vladalac na nj zakune". Bila je to ne samo manifestacija volje da se<br />
u Srbiji ponovo uspostavi Ustav od 1888. nego i faktičko proglašavanje<br />
narodnog predstavništva za suverenu vlast u zemlji: ustav, kao i sve<br />
političke zakone, donosi konstituanta, naglašavajući da će mišljenje<br />
budućeg monarha, koga je narodno predstavništvo tek trebalo da izabere,<br />
biti bez značaja. Budući kralj će morati da prihvati ustav koji je donelo<br />
narodno predstavništvo, ili neće biti kralj.<br />
Tako se narodno predstavništvo, donoseći Ustav od 1903, pretvorilo<br />
u ničim ograničenu suverenu vlast. Priznavši važnost Ustava od 1901, ono<br />
je sebe formalno učinilo samo jednim delom zakonodavne vlasti,<br />
opredeljujući se tako za pravni kontinuitet i iskazujući načelnu lojalnost<br />
principu ustavnosti; istovremeno, rešavajući ustavno pitanje ne obazirući se<br />
na važeća ustavna ograničenja, svesno je pogazilo ovaj princip i, iako ne<br />
formalno, faktički se pretvorilo u revolucionarnu konstituantu. Zajedno s<br />
kraljeubistvom, to je prevratu dalo karakter revolucije. 1 Bila je to nova<br />
istorijska potvrda onih stavova koji su političku istoriju srpske države u<br />
1 Majski prevrat okarakterisan je kao revolucija i u pravnoj literaturi. (V. S.<br />
Jovanović, Ustavno pravo, str. 289. V. i Drag. M. Ranković, "O pravnoj odgovornosti<br />
zaverenika", Arhiv za pravne i društvene nauke, IV/1907, str. 46–50.<br />
88<br />
Kakva ili kolika država<br />
novom veku objašnjavali kao istoriju revolucije, a ne evolucije, a njen<br />
ustavni razvitak kao odsustvo ustavnosti u pravnom smislu reči. 2<br />
Što se tiče pitanja izbora vladaoca, ono je faktički bilo rešeno još pre<br />
saziva narodnog predstavništva, s obzirom na to da je vojska, odmah nakon<br />
ubistva Aleksandra Obrenovića, proglasila, tačnije izvikala, Petra<br />
Karañorñevića za novog kralja Srbije. Narodno predstavništvo je, imajući u<br />
vidu jasno izraženu odluku vojske, u zajedničkoj sednici oba doma, nakon<br />
donošenja odluke o novom ustavu, brzo i složno izabralo Petra<br />
Karañorñevića za novog vladaoca Srbije. Svojom odlukom, ono je<br />
praktično samo potvrdilo izbor koji je već bila napravila vojska, dajući<br />
ovom legitimitet narodnog izbora.<br />
Na taj način je, kao rezultat ubistva poslednjeg vladara prethodne<br />
dinastije Obrenovića, u Srbiji osnovana nova dinastija – dinastija<br />
Karañorñevića. 3 Zajedno s činjenicom da je kralj izabran tek posle<br />
donošenja odluke o ustavu, kao i da mu je kruna uslovljena pristankom na<br />
ustav, to je značilo da će legitimitet monarhije i vladalačke vlasti u novom<br />
režimu počivati isključivo na volji narodnog predstavništva – na ustavu koji<br />
ono samostalno donosi, kao i na izboru nosioca krune koji će pod tim<br />
ustavom vladati. Bila je to, puna realizacija ideja svetoandrejskih liberala o<br />
isključivoj ustavotvornoj vlasti skupštine, koja, u krajnjoj liniji, odlučuje i o<br />
obliku vladavine.<br />
Sama okolnost da je 1903. novi kralj bio izabran nije predstavljala<br />
nikakvu novinu u političkoj istoriji Srbije. Naprotiv, ona je samo<br />
potvrñivala da izborno načelo u srpskom monarhizmu ima prednost u<br />
odnosu na nasledno. 4 Ni sam čin prevrata, uključujući tu i ubistvo vladaoca,<br />
takoñe nije bio bez korena u tradiciji srpskog monarhizma. I jedno i drugo –<br />
izbornost i nasilna smena na prestolu – bili su samo novo svedočanstvo o<br />
odsustvu svake ideje o božanskom ili istorijskom pravu kao izvoru<br />
legitimiteta vladalačke vlasti u Srbiji.<br />
Ipak, i izborno načelo i nasilje pri smeni na prestolu dobili su u<br />
majskom prevratu nove dimenzije, koje neće ostati bez uticaja na snagu<br />
kraljevske vlasti pod Petrom Karañorñevićem. Izborni princip je posebno<br />
2 Sve ustavne promene u Srbiji, izuzev one od 1888, izvršene su vanustavnim putem.<br />
V. o tome: ðorñe Tasić, "L'histoire constitutionnelle de la Serbie", Revue d'histoire politique<br />
et constitutionnelle, 1/1938, p. 242.<br />
3 V. S. Jovanović, "Dva pitanja iz našeg vladalačkog prava, Osnivač dinastije", Arhiv<br />
za pravne i društvene nauke, 1/1906, str. 36–42.<br />
4 Svi vladari, izuzev Mihaila i Aleksandra Obrenovića, došli su na presto putem<br />
izbora.<br />
89
Change language