You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
vlada se shvatala kao neograničena vlast većine. Većinsko načelo je bilo<br />
apsolutizovano, što je za posledicu imalo apsolutizam vladajuće stranke i<br />
obespravljenost stranaka manjine. U tom smislu je uvoñenje parlamentarnih<br />
ustanova bilo, prema autoru, preuranjeno, pošto je ono prethodilo<br />
grañanskom društvu u Srbiji, dok je u Evropi stvar stajala upravo obrnuto:<br />
prvo je nastao grañanin, a dugo za njim političke stranke, pa tek iza njih,<br />
instrumentarijum parlamentarnog sistema vlasti.<br />
Studija Olge Popović–Obradović razvejala je mnoge zablude, greške<br />
i ustaljena nekritička mišljenja o Srbiji u prve dve decenije XX veka,<br />
uglavnom zbog toga što su opšti sudovi o tom vremenu bili izricani bez<br />
dovoljnog činjeničnog uporišta ili bez studioznog proučavanja, što znači<br />
povezivanje činjenica. Olga Popović–Obradović se talentkom znanjem,<br />
akribičnošću i studioznošću primenjenog istraživačkog postupka predstavila<br />
u svojoj studiji kao nezaobilazni naučni autoritet za ovo razdoblje srpske<br />
istorije. Bez konsultovanja njenog dela neće biti moguće pisati političku<br />
istoriju Srbije u XX veku, bar ne za prve dve decenije toga veka. A to je<br />
veliki kompliment za jednog istoričara.<br />
Kakva ili kolika država<br />
2.<br />
Prof. dr Žika Bujuklić, Pravni fakultet u Beogradu<br />
U studiji dr Olge Popović–Obradović “Parlamentarizam u Kraljevini<br />
Srbiji 1903–194” obrañen je period od desetak godina naše nacionalne<br />
istorije koji prethodno u nauci nije dobio odgovarajuću valorizaciju,<br />
pogotovo sa aspekta normativnog izučavanja. U radu je data temeljna<br />
analiza funkcionisanja parlamentarnih institucija Kraljevine Srbije od<br />
majskog prevrata 1903. godine do izbijanja Prvog svetskog rata. Taj period<br />
se obično označava kao “zlatan period” parlamentarizma u nas, kada je on<br />
bio najbliži demokratskim vrednostima uspostavljenim u drugim evropskim<br />
državama. To mišljenje je pogotovo bilo prisutno u istoriografiji<br />
naklonjenoj dinastiji Karañorñevića i glavnoj političkoj figuri toga doba,<br />
kralju Petru I.<br />
Autorka je pokušala da preispita glorifikatorske stavove o tom<br />
pitanju i da zauzme objektivan stav, zanovan prvenstveno na autentičnoj<br />
arhivskoj grañi, objavljenoj i neobjavljenoj, domaćoj i stranoj, kao i na<br />
obimnoj naučnoj literaturi posvećenoj tom pitanju. U tom cilju, ona je<br />
istražila temelje srpskog parlamentarizma, polazeći od istorijskih okolnosti<br />
(prodor liberalnih ideja sa Zapada), političkog ambijenta (Majski prevrat i<br />
uloga vojske) i postojeće pravne regulative (oličene u Ustavu od 1903).<br />
Definišući parlamentarizam kao “sistem u kome je upravljanje državom u<br />
rukama vlade (gouverment de cabinet), koja mora biti politički odgovorna<br />
pred parlamentom”, autorka se opredelila za istraživanje realne političke<br />
sadržine ustavnih institucija i konkretne primene ustavnih principa u praksi.<br />
Pri tom su izdvojena dva osnovna problema: prvo, način izbora i struktura<br />
partijskog sistema u navedenom periodu i, drugo, ministarska odgovornost<br />
u praksi. Ovaj metod upotpunila je komparativnom analizom ustavnog<br />
života u drugim evropskim zemljama.<br />
620<br />
621
Change language