You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
nacionalnog pitanja, pri čemu se samo nacionalno pitanje shvatilo<br />
isključivo kao pitanje odgovarajućeg stepena državnopravne autonomije i<br />
statusa u federaciji. Puka ideja nacionalne države, ma kakva ta država bila i<br />
kakve god žrtve tražila, prevagnula je nad idejom demokratije: istorijska i<br />
državna prava nacija odnela su pobedu nad grañanskim i političkim<br />
pravima pojedinaca kao osnovom lične i nacionalne slobode.<br />
Redukovano na državnopravne zahteve i teritorijalne aspiracije,<br />
nacionalno pitanje postalo je osnova na kojoj su se razvili ekstremni<br />
nacionalizmi, u svim krajevima zemlje, stvorivši situaciju u kojoj praktično<br />
nema nijedne nacionalnosti zadovoljne svojim položajem u državi i<br />
neopterećene osećanjem ugroženosti. Federalna ili konfederalna državna<br />
zajednica, državnopravni status pokrajina, političko-teritorijalna autonomija<br />
kao pravo naroda van matičnih republika – ta su pitanja, gotovo kao<br />
opsesija, izbila u prvi plan svih javnih rasprava i udarila svoj pečat čitavom<br />
političkom životu u zemlji.<br />
Štaviše, ona su nametnuta javnosti kao zamena za vitalni politički<br />
interes svih u Jugoslaviji: iznalaženje puteva kojima bi se što brže, i uz što<br />
manje potresa, izašlo iz zatvorenog kruga nedemokratskog i ekonomski<br />
neracionalnog društvenog poretka, podjednako nepodnošljivog svim<br />
grañanima Jugoslavije bez obzira na nacionalnu pripadnost. U ovom<br />
potiskivanju političkih i ekonomskih reformi u drugi plan odlučujuću ulogu<br />
odigrali su nosioci vlasti, koji su pitanje (pre)ustrojstva federacije<br />
postavljali utoliko oštrije ukoliko se legitimnost čitavog postojećeg poretka,<br />
a time i njihovih sopstvenih pozicija, sve jasnije dovodila u pitanje. Tako je,<br />
zbog nepomirljivosti različitih a sve radikalnijih državnopravnih opcija,<br />
danas i sama budućnost državne zajednice dovedena u pitanje: važeća<br />
ustavna rešenja izlažu se sve oštrijoj kritici, dok o tome šta bi trebalo da ih<br />
zameni, kao da je nemoguće postići stvarnu saglasnost.<br />
Ne sporeći veliki značaj koji za jugoslovensku višenacionalnu<br />
zajednicu ima pitanje njenog feudalnog ustrojstva, i ostajući daleko od<br />
mišljenja da je važeće rešenje optimalna ustavno-pravna formula za tu<br />
zajednicu, treba, ipak, imati u vidu da se primarni uzroci krize<br />
jugoslovenske države ne nalaze u njenom feudalnom ustrojstvu već u<br />
decenijama vladajućem ekonomskom i političkom poretku koji se pokazao<br />
sasvim nesposobnim da obezbedi trajne osnove jugoslovenske integracije.<br />
Vrlo brzo po otpočinjanju procesa raspada jednopartijskog monopola, koji<br />
je decenijama obezvreñivao sve federalne modele zapisane u<br />
jugoslovenskim ustavima, pretvarajući ih u instrument isključive vlasti<br />
vladajuće partije, pokazalo se da Jugoslavija, u kojoj su tek tada počeli da<br />
432<br />
Kakva ili kolika država<br />
deluju federalni mehanizmi, ne počiva na čvrstim temeljima, sposobnim da<br />
je trajno održe. Dovedena je u pitanje i sama legitimnost državne zajednice,<br />
što se danas iskazuje kroz sve češće postavljanje pitanja prihvatljivosti<br />
jugoslovenskog državnog okvira sa stanovišta pojedinih nacionalnih<br />
interesa. Ukoliko je još uvek moguće pronaći trajnu integracionu osnovu<br />
zajedničke države, onda se to može učiniti samo uspostavljanjem tržišne<br />
privrede i političke demokratije, što danas predstavlja jedino zajedničko<br />
opredeljenje ogromne većine grañana. Bez toga, rasprava o meñusobnim<br />
odnosima u federaciji lišena je smisla i unapred osuñena na neuspeh.<br />
Da bi rešenje pitanja budućeg ustavnog ustrojstva moglo biti<br />
legitimno, potrebno je, prema našem mišljenju, ispuniti dva osnovna<br />
zahteva. Prvo, novi ustav jugoslovenske države mora biti donet u skladu sa<br />
važećom ustavnom procedurom za promenu saveznog ustava, a to znači, u<br />
krajnjoj liniji, sporazumom odnosno dogovorom svih federalnih jedinica.<br />
Naravno, moguća je i izmena revizorne procedure, ali se u tom slučaju ona<br />
sama mora usvojiti po važećem postupku. Drugo, ali ništa manje značajno,<br />
ustavnoj promeni, bilo da se radi o izmeni revizorne procedure ili ustava u<br />
celini, mora prethoditi uspostavljanje demokratskog političkog režima uz<br />
sva neophodna normativna rešenja. To mora biti učinjeno kako u svim<br />
federalnim jedinicama, tako i na nivou federacije, u meri u kojoj je to nužno<br />
da bi postupak donošenja novog ustava imao demokratski karakter.<br />
U prilog ovakvom stanovištu iznosimo sledeće razloge.<br />
Stav da novi jugoslovenski ustav ne sme biti donet vanustavnim<br />
putem zasniva se na uvažavanju zahteva za poštovanjem pravnog<br />
kontinuiteta, ali i na uverenju da je dogovor federalnih jedinica o novom<br />
zajedničkom ustavnom ustrojstvu, u našim uslovima, danas jedini politički<br />
racionalan i opravdan način odlučivanja o budućnosti jugoslovenske države.<br />
Danas, – kada je zbog dugogodišnjeg odsustva stvarnih integracionih<br />
potencijala vladajućeg sistema, otvoreno doveden u pitanje smisao opstanka<br />
državne zajednice, kada se pokazuje spremnost na odbranu sopstvenih<br />
državnopravnih pozicija po bilo koju cenu i kada nas vlastito iskustvo<br />
iznova uverava u neodrživost iznuñenih i nametnutih rešenja – bilo kakvo<br />
(pre)ureñenje odnosa u federaciji koje nije rezultat slobodnog dogovora bilo<br />
bi nepromišljeno i neopravdano, kako sa stanovišta individualnih<br />
grañanskih tako i sa stanovišta pojedinih nacionalnih interesa.<br />
Ono bi značilo ponavljanje istorijskih grešaka, skupo plaćenih kako u<br />
ratu tako i u miru.<br />
433
Change language