You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Olga Popović–Obradović<br />
6.<br />
Pravne pretpostavke parlamentarne vlade u Srbiji<br />
prema ustavu od 1903: odnos prema klasičnom obrascu *<br />
Francuska revolucija označila je početak kraja apsolutne monarhije<br />
na evropskom kontinentu. Individualizam, a sa njim i podela vlasti, postali<br />
su nesporni politički principi, što je neograničenu vlast evropskih monarha<br />
činilo dalje neodrživom. To je značilo da se na kontinentu otvara pitanje<br />
ustavnosti.<br />
Evropski ustavotvorci XIX veka imali su pred sobom dva istorijska<br />
modela ustavne monarhije: jedan je stvoren na samom kontinentu, u<br />
Francuskoj, dok je drugi dolazio iz ostrvske Engleske. Francuska ustavna<br />
monarhija bila je rezultat revolucije, pretočen u pismeni akt najviše pravne<br />
snage – Ustav od 1791, i predstavljala je dosledno ostvarenje apstraktnih<br />
načela kojima je Revolucija donela pobedu. Zato je princip podele vlasti u<br />
njoj sproveden veoma rigorozno, lišavajući kralja, kao šefa izvršne vlasti,<br />
najznačajnijih prerogativa zakonodavne vlasti – prava inicijative i prava<br />
apsolutnog veta i proglašavajući izričitu zabranu preklapanja ministarske<br />
funkcije i poslaničkog mandata. Ovaj obrazac ograničenja vlasti krune<br />
počivao je na načelu čisto demokratskog legitimiteta vlasti, otelotvorenog u<br />
instituciji ustavotvorne skupštine, koja je – što je francusko iskustvo ubrzo<br />
potvrdilo – mogla da ospori i samu monarhiju.<br />
Na drugoj strani, engleska ustavna monarhija bila je ishod<br />
viševekovnog procesa društvene i političke evolucije, definisana ne u<br />
jednom najvišem, nego u nizu zakona jednake pravne snage, donošenih<br />
sukcesivno, koji su, svaki pojedinačno, bili plod kompromisa izmeñu<br />
stvarnih nosilaca političke moći. Stoga, podela vlasti, iako roñena upravo u<br />
* Inostrani uticaji na naše pravo. SANU, Odeljenje društvenih nauka. Istorija prava,<br />
knj. 10. Beograd, 2001.<br />
132<br />
Kakva ili kolika država<br />
praktičnom političkom životu Engleske, u ovim zakonima nije sprovedena<br />
kao princip, nego kao izraz realnog odnosa snaga izmeñu kralja i<br />
parlamenta, na jednoj, kralja i njegovih ministara na drugoj, i ministara i<br />
parlamenta na trećoj strani. To je onaj tip podele vlasti koji teorija odreñuje<br />
kao "meku" podelu ili "saradnju" legislative i egzekutive. Ona podrazumeva<br />
učešće krune u zakonodavnoj vlasti, ravnopravno sa parlamentom, kao i<br />
njeno pravo raspuštanja predstavničkog tela, s jedne strane, i dualizam<br />
izvršne vlasti koji se ostvaruje kontrolom zakonitosti rada ministara, kao<br />
savetnika pravno neodgovorne krune, od strane parlamenta, s druge strane.<br />
U skladu sa ovakvom idejom o podeli vlasti, sasvim suprotno francuskom<br />
obrascu, ministarska funkcija uslovljena je istovremenim poslaničkim<br />
mandatom. Bio je to onaj ustavni okvir, normativno zaokružen početkom<br />
XVIII veka, na čijem se temelju dalje, putem ustavnih običaja, razvijao<br />
parlamentarni sistem, čiji izvorni smisao i pravna suština leže u tome što je<br />
kralj u vršenju svojih ustavnih prerogativa stvarno, iako ne i nominalno,<br />
ograničen voljom parlamenta. U takvom ustavnom okviru, u Engleskoj se,<br />
nasuprot francuskom iskustvu koje je sa stanovišta kraljevske vlasti bilo<br />
fatalno, tokom prvih decenija XIX veka još uvek odvijala mirna borba za<br />
prevlast izmeñu kralja i parlamenta.<br />
Izmeñu ova dva obrasca ograničenja vlasti krune – francuskog i<br />
engleskog – evropske monarhije okrenule su se ovom drugom. One su,<br />
doduše, preuzele nešto i iz revolucionarnog nasleña – na prvom mestu ideju<br />
ustava kao najvišeg zakona, a neke od njih, kao Belgija na primer, čak i<br />
načelo narodnog suvereniteta – ali su podelu vlasti organizovale po uzoru<br />
na Englesku. Već do polovine XIX veka engleski ustavni model, u obliku u<br />
kojem je definisan do početka XVIII stoleća, sa manjim ili većim<br />
odstupanjima, usvojen u velikom broju država zapadne i severne Evrope, a<br />
tokom narednih decenija recepcija se proširila i na balkanske zemlje. Tako<br />
je, procesom preuzimanja engleskih političkih ustanova koji je bitno<br />
obeležio ceo XIX vek, engleska ustavna monarhija postala klasičan obrazac<br />
ustavne monarhije na evropskom kontinentu.<br />
Najznačajnije kopije engleske ustavne monarhije na kontinentu bile<br />
su francuske ustavne povelje od 1814. i 1830, posebno ova druga koja je<br />
vernija modelu. 1 Te dve povelje su – kako kaže Bastid – bile prvi "konti-<br />
1 Prema Povelji od 1814, samo je kralj imao pravo zakonodavne inicijative, dok je<br />
Povelja od 1930. ovo pravo priznala i parlamentu, kako je to bilo i u Engleskoj. Inače,<br />
Ustavnoj povelji od 1814. prethodio je jedan znatno liberalniji ustavni dokument, poznat pod<br />
nazivom Senatski ustav, koji je takoñe priznao obostrano pravo inicijative. Meñutim, donet<br />
odmah po restauraciji Burbona, od strane Senata i potvrñen u skupštini, Senatski ustav nikad<br />
133
Change language