Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Olga Popović–Obradović<br />
zakonodavcem. Takvo odreñenje parlamentarizma – kao što ističe i sama<br />
Olga Popović–Obradović 51 – nije novo, prvo, ni skorašnje, niti u stranoj niti<br />
u našoj nauci, ali se ono – meñu sličnim, inače upadljivo manjinskim<br />
odreñenjima – odlikuje ne samo svojom lapidarnom jezgrovitošću već pre<br />
svega snagom i razložnošću argumentacije na kojoj počiva. 52<br />
I još nešto. Ovo odreñenje parlamentarizma – za razliku od raznih<br />
varijanti većinskog (“ravnotežnog”) odreñenja – uspeva ne samo da izdvoji<br />
zajedničko a bitno obeležje svih istorijskih oblika parlamentarizma (ne<br />
isključujući prokrustovski zarad teorijske konstrukcije one istorijske oblike<br />
koji se u nju ne uklapaju) nego uspeva i da tim zajedničkim a bitnim<br />
obeležjem (političkom odgovornošću egzekutive tj. vlade pred<br />
zakonodavcem tj. parlamentom) odvoji parlamentarni sistem od ostalih<br />
modela (ili vrsta) predstavničkog sistema, i to ne samo (i pre svega) od<br />
skupštinskog odnosno direktorijalnog, kao što izričito čini i naglašava Olga<br />
Popović–Obradović, 53 već i od predsedničkog sistema, što ona ne čini, ali<br />
što se veoma jednostavno može učiniti na osnovu postavljenog kriterijuma.<br />
Naime, parlamentarni sistem kao pred zakonodavcem (parlamentom)<br />
politički odgovorna egzekutiva (vlada) razlikuje se, s jedne strane, od<br />
skupštinskog odnosno direktorijalnog sistema po tome što u ovom<br />
egzekutiva (izvršno veće, savet ili sl.) nije političko telo, nije politički<br />
samostalno, te ne može biti ni politički odgovorno zakonodavcu (skupštini<br />
ili dr.), čija je samo “produžena ruka”, jer zakonodavac kontroliše i<br />
celishodnost rada odnosno akata egzekutive, pa stoga nema potrebe da je<br />
opoziva, smenjuje, 54 niti pak egzekutiva podnosi ostavku (ni kolektivno ni<br />
individualno), jer se i ne može ne slagati sa zakonodavcem. A s druge<br />
strane, parlamentarni sistem se razlikuje i od predsedničkog po tome što u<br />
ovom egzekutiva (predsednik sa sebi podreñenom administracijom) jeste<br />
politički samostalna i politički odgovorna, ali ne pred zakonodavcem<br />
(kongresom ili dr.), koji i ne konstituiše egzekutivu, već pred biračkim<br />
telom. Time su ispunjeni svi teorijski zahtevi koji se postavljaju odreñenju<br />
suštine bilo kog fenomena, pa i odreñenju suštine – u ovom slučaju –<br />
parlamentarizma. 55<br />
51 Loc. cit.<br />
52 Posebno v. str. 40–46.<br />
53 Ibid., str. 45–46 i nap. br. 68 i 69.<br />
54 Loc. cit.<br />
55 Treba napomenuti da i u ovom poglavlju ima sitnih jezičko-štamparskih grešaka<br />
koje će pažljivi stručni čitalac lako zapaziti, ali koje ipak zbog onih ostalih čitalaca i<br />
vrednosti samog štiva treba otkloniti.<br />
592<br />
Kakva ili kolika država<br />
Konačno, o metodu istraživanja 56 tj. o metodološkom pristupu Olge<br />
Popović–Obradović izučavanju srpskog parlamentarizma 1903–1914.<br />
Unajkraće, tom metodološkom pristupu se nema šta zameriti, naprotiv –<br />
može se samo hvaliti, jer on svojim neuobičajeno velikim zahtevima<br />
obuhvata i normativnu analizu, i analizu prakse, ostvarivanja odnosno<br />
funkcionisanja normativnih rešenja, ali i socijalno-političku analizu uzroka i<br />
posledica tih rešenja odnosno njihovog praktičkog ostvarivanja. A o tome<br />
kako je Olga Popović–Obradović ispunila ove samopostavljene<br />
metodološke zahteve pri istraživanju srpskog parlamentarizma u<br />
navedenom razdoblju, naši najistaknutiji istoričari, pravni istoričari i<br />
eksperti ustavnog prava i političkog sistema već su izrekli najviše ocene.<br />
No, kada je reč o samom metodološkom pristupu, možda vredi<br />
pozabaviti se nekolikim detaljima koji nisu imali uticaja na samo<br />
istraživanje i njegove rezultate, jer imaju više opšti teorijski (i eventualno,<br />
istorijski) nego konkretan značaj za ovo istraživanje.<br />
Reč je pre svega o konceptu i praksi liberalizma i njihovom značaju<br />
za parlamentarizam.<br />
“U red neophodnih pretpostavki parlamentarizma” – ovo je tek<br />
neznatno parafraziran osnovni stav Olge Popović–Obradović – “redovno se,<br />
kao jedna od najzačajnijih, ubraja i liberalizam kao preovlañujuća politička<br />
filozofija.” 57 I mada se ideja i praksa liberalizma menjala (i menja se), čini<br />
se da je koncept liberalizma u prethodnom stavu ipak preširoko shvaćen, jer<br />
upravo istorija engleskog (što nikako ne znači jedino engleskog)<br />
parlamentarizma nesumnjivo pokazuje da su se tu smenjivali tj.<br />
naizmeničko preovlañivali konzervtivizam i liberalizam. Stoga je, izgleda,<br />
bolje kao neophodnu pretpostavku parlamentarizma odrediti neke slobode i<br />
prava čoveka (koje se, istina, smatraju tekovinom liberalizma, a da li samo<br />
liberalizma – to nije bitno za ovo razmatranje), nego sam liberalizam kao<br />
preovlañujuću političku filozofiju (ili možda bolje: ideologiju, ili doktrinu).<br />
Ovako protumačeno, ovo se shvatanje potvrñuje i sledećim stavom: “Na<br />
socijalno-političkom [nivou], ona [tj. parlamentarna monarhija] je<br />
pretpostavljala postojanje grañanskog, dakle individualističkog društvenog<br />
poretka, [...]” 58 Jer, grañanin – ili onaj liber homo iz i danas još delom<br />
važeće Velike povelje sloboda od 1215. godine – jeste grañanin tek kada su<br />
mu kao slobodnom čoveku zajemčena neka prava i slobode, i tek tada on<br />
56 Olga Popović–Obradović, op. cit., str. 47–52.<br />
57 Ibid., str. 49.<br />
58 Loc. cit.<br />
593
Change language