stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011da se dobije sintetiĉka nafta, sirovine za petrohemijsku industriju, graĊevinski materijal i retki elementi.Daljom rafinacijom sintetiĉke nafte dobijaju se goriva za transport, mlazno i dizel godivo i primarnibenzin. Osim aleksinaĉkog i delimiĉno vranjskog basena, ostala leţišta unjnih škriljaca u Srbiji još uveknisu svestrano ispitana, pa se vredi okrenuti Aleksinaĉkom uljnom škriljcu [1, 2, 3, 7, 13, 14]. Po svomsastavu uljni škriljci u osnovi predstavljaju specifiĉnu energetsku sirovinu, koja bi u odreĊenim uslovimamogla da postane adekvatan alternativni izvor [1, 14] za dobijanje teĉnih goriva i drugih sirovina ilizamena za neke njihove derivate. Njihov organski sastav je u osnovi veoma pomešan sa neorganskomfazom, koju uglavnom ĉine gline, pesak, kreĉnjak, kvarcne tvorevine ili njihove mešavine.Uljni škriljci predstavljaju znaĉajne potencijalne izvore za dobijanje sintetiĉke nafte [1, 2, 4, 7, 8, 14]. Udanašnjim uslovima tehnološkog i industrijskog razvoja, potrošnja fosilnih goriva se neprestano povećava,posebno uglja, nafte i zemnog gasa. S tim u vezi, treba sagledati i istraţiti mogućnost valorizacije gorenavedenih fosilnih goriva, prvenstveno uljnih škriljaca, ĉiji se depoziti nalaze u Istoĉnoj, Srednjoj iZapadnoj Srbiji. Sa razvojem nauke i tehnologije i sa smanjenjem preostalih rezervi prirodne nafte i gasa(ĉak i uz uvoĊenje novih sekundarnih metoda, za povećanje iskorišćenja ovih rezervi) interes zaracionalno korišćenje bituminoznih tvorevina u budućnosti sve više raste što ima uticaja i na postojećaistraţivanja i ulaganja znaĉajnih sredstava u te svrhe.Ovo veliko prirodno i domaće blago nam je na dohvat ruke. Za sada je potpuno neizvesno da li će i kadneko krenuti u eksploataciju uljnih škriljaca. Glavni problem, je baziran prvenstveno u izboru naĉinaeksploatacije ove sirovine (površinske i podzemne), eksploatacije glavne organske komponente kerogena idrugih organskih i neorganskih komponenata prisutnih u uljnim škriljcima, kao i na iznalaţenju adekvatnetehnologije prerade uljnih škriljaca koja bi ujedno bila ekonomski opravdana i ekološki prihvatljiva. Potom osnovu, treba pristupiti racionalno i svestrano u rešavanju gore navedenih problema, poĉev odnajpovoljnije metode eksploatacije leţišta, ali istovremeno i najisplativije, pa sve do pronalaţenjaodgovarajućih rešenja za zaštitu ţivotne sredine i usvajanje odgovarajuće tehnologije valorizacije uljnihškriljaca.Imajući u vidu visoki energetski potencijal ove sirovine, ona bi mogla da postane adekvatan alternativniizvor za dobijanje sintetiĉke nafte, te s toga, ne smemo ostati ravnodušni u sprovoĊenju i ulaganjudodatnih sredstava za istraţivanja, već trebamo intenzivirati aktivnosti ka eksploataciji i korišćenju uljnihškriljaca kao sirovine za dobijanje sintetiĉke nafte.ZagaĊenje vazduha predstavlja znaĉajan ekloški problem u Srbiji, koji je nastao kao posledica slabihokvira ekolške politike i njenog sprovoĊenja, zastarele tehnologije i uopšte loši uslovi u privredi koji nisustvorili uslove za uvoĊenje postrojenja, koja će doprineti zaštiti ţivotne sredine.Zaštitu vazduha obezbeĊuju, u okviru svojih ovlašćenja, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalnesamouprave, privredni subjekti i druga pravna i fiziĉka lica. Privredni subjekti, odnosno pravna lica ipreduzetnici koji u obavljanju delatnosti utiĉu ili mogu uticati na kvalitet vazduha duţni su da obezbede:tehniĉke mere za spreĉavanje ili smanjivanje emisija u vazduhu; uraĉunavanje troškova zaštite vazduha odzagaĊivanja u okviru investicionih i proizvodnih troškova, praćenje uticaja svoje delatnosti na kvalitetvazduha, kao i druge mere zaštite, u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha ("Sluţbeni glasnik RS", br.36/09) i zakonima kojima se ureĊuje zaštita ţivotne sredine. Praćenje kvaliteta vazduha i praćenje emisijau vazduh obavljaju nadleţni organi drţavne uprave i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje ovedelatnosti [15]. Na osnovu Rešenja Ministarstva za zaštitu ţivotne sredine i prostornog planiranja, Institutza rudarsvo i metalurgiju Bor ovlašćeno je za uzorkovanje i hemijsko ispitivanje kvaliteta vazduha -imisija i merenje emisije štetnih materija na izvorima zagaĊenja. U tom smislu nam je od velike vaţnostipraćenje domaćeg zakonodavstva i zakonske regulative Evropske Unije, a sve sa ciljem smanjenja112