stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011se tiĉe hemijskih osobina vrednosti aktivne kiselosti pre poĉetka rekultivacije kreću se od 6.64(neutralna) do 8.08 (slabo alkalna), što ne predstavlja ograniĉavajući faktor za izvoĊenje biološkerekultivacije, već naprotiv jedan stabilan kompleks. Vrednosti razmenljive kiselosti kreću se od 4.90do 7.60. ObezbeĊenost deposola humusom na pojedinim mestima je nizak dok na većem delu skoropotpuno izostaje, pribliţavajući se granici detekcije. Provodljivost zemljišta je veoma heterogena,kreće se od 144.1 do 455 uS.Sadrţaj makro elemenata (NPK) je veoma nizak. Sadrţaj pristupaĉnih oblika mikroelemenata i ukupnisadrţaj (Zn, Mn, Cd, Pb,i dr) nije povećan i ne predstavlja ograniĉavajući faktor za biološkurekultivaciju.Autori Broll i Kuntze [4, 5] istiĉu da pre nego što se zapoĉne biološka rekultivacija obavezno ispitakvalitet zemljišta i to u dva pravca. Prvo u zemljištu mora da se utvrdi sadrţaj nedozvoljenihkoncentracija štetnih, toksiĉnim materija. Potom se odreĊuje agrohemijski kvalitet zemljišta, njegovaplodnost kako bi se odredio pravac korektivnih mera. Na taj naĉin utvrdiće se koja vrstapoljoprivrednih ili šumskih kultura moţe biti predloţena za datu površinu.Mehaniĉki sastav deposola zbog svog porekla i neselektivnog odlaganja u postupku deponovanjaveoma je heterogen i specifiĉan. U okviru navedenih 20 ha najveći deo deposola po mehaniĉkomsastavu pripada klasi peskova dok je jedan manji deo je ilovastog sastava.Na deposolima peska veoma su vidljive razlike u mehaniĉkom sastavu na donjem i gornjem platougde se navedeni deposoli nalaze. Analizom je utvrĊeno da na gornjem platou sadrţaj ĉestica manjih od44µ je samo 14.61 % ili svega 12.57 % manjih od 8 µ što sa aspekta proizvodnih uslova pre svegavodno-vazdušnih predstavlja problem. Navedene razlike nastale su najverovatnije zbog eolske erozijenajfinijih frakcija jer su navedene površine i najizloţenije.Tehnologija biološke rekultivacije izvedena je u nekoliko faza. Prva faza bila je nanošenje proizvodana bazi zeolita u koliĉini od 4.5 do 5.0 t/ha. Nakon toga pristupilo se proizvodnji preparata na baziugljene prašine i njena primena. Nakon toga izvršeno je priprema zemljišta za setvu tanjiranje, nakonĉega je u zavisnosti od kulture izvršena setva na definisanoj dubini.Prvi morfološki parametri gajenih biljaka klijanje, nicanje, bokorenje na ovako siromašnim peskovimauz ovako primenjenu tehnologiju ukazuju na potpunu opravdanost navedenih mera. Navedenatehnologija ima produţeno dejstvo i omogućuje potrebne rezerve najvećeg broja makro i mikroelemenata, kao i humusa gajenim biljkama. Na taj naĉin izvršena je ušteda u startnom Ċubrivu koje jebilo potrebno primeniti pri setvi gajenih kultura. Stepen iskorišćenja makro i mikro elemenata ovomtehnologijom je daleko veći i efikasniji.Na slici 2 prikazani su peskovite površine zemljišta pre tretmana kao i površine nakon tretmana i setvetravno-leguminoznim smešama i uljanom repicom. Prve merljive rezultate u morfološkomparametrima biljaka i novonastalim promenama u deposolima oĉekujemo na proleće 2011 godine.704