stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011nacionalnih vladinih agencija pre otpoĉinjanja eksploatacije (Austrlija, Kanada, Juţna Afrika, SAD idr.). Zajedniĉki elementi u svim zemljama koji se mogu naći u mnogim zakonima ukljuĉuju zahteveza selektivnim odlaganjem, posebno plodnog zemljišnog sloja i otkrivke, ponovno oblikovanje premazemljišta prema prvobitnim konturama, superviziju vlade nad rekultivacijom zemljišta kako bi seuverili da je uspostavljena odrţiva vegetacija pa ĉak i polaganje novĉanog depozita ili drugog vidafinansijskog obezbeĊenja pre narušavanja zemljišta. U SAD, rudarske kompanije po zakonu moraju dapoloţe depozit jednak vrednosti rekultivacionih aktivnosti vezano za status vlasništva nad zemljom,minimalni depozit je 10.000 dolara po hektaru zemljišta koje će se poremetiti. Poloţena sredstva zadepozit vraćaju se u tri faze. Prvi deo se vraća kada sje npr odlagalište oblikovano. Drugi deo seoslobaĊa kada je uspostavljena inicijalna vegetacija, dok se poslednji deo oslobaĊa posle uspešnepotvrĊene produktivnosti koja je dokazana u periodu 5-10 godina [3].Kod nas, na našim najvećim kopovima uglja Kolubarskog i Kostolaĉkog basena zajedniĉka je osobinaprimenjene tehnologije, koja ne omogućava selektivno otkopavanje i odlaganje otkrivke. Sa aspektaciljnog zadatka predmetnih istraţivanja, ova ĉinjenica otvara krupan i zahtevan inţenjerski zadatakvezan za analizu i ocenu opravdanosti selektivnog otkopavanja i odlaganja otkrivke. Selektivnootkopavanje i odlaganje otkrivke u radnoj sredini heterogenog litološkog sastava, ima konfliktnuvišekriterijumskudimenziju. U takvim uslovima, kroz prizmu rekultivacije, revitalizacije i ureĊenjaprostora zahvaćenih ekspoatacionim radovima, treba sagledati moguća racionalna rešenja i efekte.Danas, posmatrajući rudarstvo u Srbiji sa aspeka zaštite ţivotne sredine i njenog dela koji je direktnonarušen, zemljišni resurs, oporavak i revitalizacija zemljišta klasiĉnim merama ima alternativu iz dvarazloga. Prvi, do sada predlagane mere u tehnologiji rekultivacije ĉesto nisu multidisciplinarnoposmatrane tako da je stepen uspešnosti i relizacije zbog toga bio mali. Rekultivacija i revitalizacijanarušenog zemljišta nije posmatrana sa pedološkog i agrohemijskog ugla već kao geološki sloj sasvojim mineralnim osobinama. Ukljuĉivanje multidisciplinarnog tima (pedologa, agrohemiĉara,geologa, inţinjera ratarske i šumarske struke, botaniĉara, tehnologa i dr.), ima za cilj osvajanje novihtehnologija u postupku rekultivacije zemljišta. Ukoliko bi se napravio kompromis (ekonomskoekološki)i obezbedila finansijska sredstva za izvoĊenje rekultivacije na svim degradiranim zemljišnimpovršinama u Srbiji, osnovni i jedini problem predstavljao bi obezbeĊenje kvalitetnog pozajmištazemljišnog materijala. U praksi se ĉesto zemljište posmatralo, posmatra kao geološki sloj od 2 metra,smatrajući ga homogenim materijalom po celoj svojoj dubini. Takva praksa je bila pogrešna i satakvim parametrima se ĉesto i ulazilo u proraĉune o zalihama pozajmišta zemljišta, zaboravljajući daĉesto svega 30-40 cm površinskog sloja zemljišta karakteriše njegovu plodnost. Posmatrajućipozajmište zemljišta sa pedološkog i agrohemijskog aspekta u većini sluĉajeva je teško obezbeditipozajmište a nenarušavajući postojeći zemljišni fond. Drugi razlog je da za izvoĊenje klasiĉnetehnologije rekultivacije potrebno je oko 15.000 EUR-a po hektaru. Osim toga za relizaciju takvihmera potrebno je angaţovanje velikog broja graĊevinskih mašina.Stoga predlog je, da se na površinama gde je to moguće, izbegne klasiĉno nanošenja „humusnog slojazemljišta― i primeni tehnologija novije generacije. To je i bio osnovni razlog za razmišljanje ipokretanje ovakvog jednog projekta koji ima za cilj uvoĊenja novih tehnologija korišćenjem zeolita iproizvoda dobijeg hemijsko-tehnološkom obradom nus proizvoda u postupku ekspoatacije uglja(ugljena prašina).MATERIJAL I METODE RADAPre poĉetka izvoĊenja navedene tehnologije biološke rekultivacije uraĊene su osnovne agrohemijske ifiziĉko-mehaniĉke osobine deposola na površini od 20 ha koja je bila predviĊena za rekultivaciju.Uzeto je ukupno 19 uzoraka zemljišta koja mreţom uzorkovanja pokriva celokupnu površinu. Dubinauzimanja uzoraka zemljišta, definisana je do 20 cm dubine jer se radi o deposolima. Mesta i linijeuzorkovanja zemljišta definisane su GPS koordinatama što predstavlja osnovu i za dalje mere iaktivnosti na ovim površinama (Slika 1). Sve hemijske analize (pH u H 2 O i KCL, EC, sadrţaj humusa,702