stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Termoenergetski kompleks „Kostolac ‖ sastoji se od termeoelektrana „Kostolac A‖ i „Kostolac B‖.„Kostolac A‖ ima dva bloka snaga 110 MW i 210 MW, dok „Kostolac B‖ ima dva bloka snage po 350MW. Pepeo sa svih blokova kostolaĉkih termoelektrana odlaţe se na deponiji pepela i šljake „Srednjekostolaĉko ostrvo‖. Ova deponija je izgraĊena za potrebe odlaganja pepela i šljake TEKO-A. Ueksploataciju, deponija je ušla 1977. godine, a nakon poĉetka rada blokova TE „Kostolac B‖ 1987. i 1989.godine planirano je da se pepeo iz ove elektrane privremeno odlaţe na deponiju «Srednje kostolaĉkoostrvo, dok se na jednom od površinskih kopova , u okviru otkopanog prostora, ne stvore uslovi zaformiranje deponije pepela za ove blokove.Elektroprivreda je na osnovu projektne dokumentacije rekonstrukcije sistema otpepeljivanja, transporta ideponovanja pepela i šljake u vidu guste hidromešavine, na nivou Idejnog projekta, koju je izradioRudarski institut, donela odluku a zatim i realizovala projekat odlaganju pepela i šljake TEKO-B uotkopani prostor PK „Ćirikovac‖. Prema dinamici radova, pepeo iz obe elektrane će biti odlagan nadeponiju „Srednje kostolaĉko ostrvo‖ najkasnije do sredine 2011. godine, kada TEKO B u potpunostiprelazi na novu deponiju. Potom će ekspoloatacija na ovoj deponiji biti nastavljena sa tehnologijom retkehidromešavine iz blokova TE „Kostolac A‖ do prelazka na tehnologiju guste hidromešavine.POSTOJEĆA TEHNOLOGIJA ODLAGANJA PEPELA I ŠLJAKEUnutrašnje otpepeljivanje na svim blokovima kostolaĉkih teremoelektrana je mokro. Pepeo se sa levkovaelektrofiltera putem ĉajnika ili ejektora transportuje do bazena hidromešavine, kao i šljaka koja se saodšljakivaĉa otvorenim kanalima doprema do bazena hidromešavine. Iz bazena se hidromešavina bagerpumpama transportuje do deponije pepela gde se vrši direktno istakanje u unapred pripremljenakumulacioni prostor. Hidromešavina se iz TEKO A1 i 2 transportuje sa ĉetiri (2+2) cevovoda i iz TEKOB sa tri cevovoda. Deponija pepela i šljake je podeljena na tri kasete, radnu, rezervnu i rekultivisanu tjbiološki zaštićenu. Nadvišenje nasipa se po patentiranoj tehnologiji Rudarskog instituta vrši hidrauliĉkimputem peskom sekundarnog hidrociklona nakon dvostrukog klasiranja. U sadašnjoj fazi nadvišenja, poredpomenutog naĉina izgradnja se vrši i graĊevinskom mehanizacijom. Kao hidrograĊevinski objekat,deponija pepla i šljake je opremljena drenaţnim sistemom, kolektorima za evakuaciju slobodne vode,istakaĉima hidromešavine, pumpnom stanicom i sistemom za kvašenje deponije koji sluţi za spreĉavanjerazvejavanja odloţenog pepela.Na našim termoelektranama postojeća tehnologija transporta i deponovanja pepela u vidu retkehidromešavine je sa masenim odnosom Ĉ:T=1:13. Tokom dugogodišnje primene ova tehnologija jeispoljila odreĊene probleme u pogledu stabilnosti deponija pepela, ekologiji i ekonomiĉnosti.Najvećiproblem predstavlja velika koliĉina vode, koja se koristi za otpepeljivanje i transport pepela. Uinostranstvu, ali i kod nas, pomenuta tehnologija se uglavnom menja tehnologijom prikupljanja, pripreme,transporta i deponovanja pepela gustom hidromešavinom.Deponija pepela i šljake „Srednje kostolaĉko ostrvo‖ u osnovi zauzima oko 270 ha. Eksploatacijom inadvišenjem njena aktivna površina se smanjivala. Trenutno, krajem 2010. i poĉetkom 2011. godine,aktivna raspoloţiva površina za deponovanje je oko 206 ha, a nadvišenje je dostiglo kotu akumulacije naoko 88 mnm.Na osnovu potrošnje uglja (srednja vrednost za TEKO A oko 490 t/h i TEKO B oko 850 t/h), produkcijapepela i šljake, kao produkata sagorevanja ovih blokova, varira u zavisnosti od DTV, sadrţaja vlage ipepela. Na osnovu navedenog moţemo uzeti da je srednja vrednost koliĉine pepela i šljake za TEKO A135 t/h, a za TEKO B 235 t/h. Blokovi TE „Kostolac‖ su projektovani za stalni rad sa planiranimremontnim zastojem tokom svake godine, tako da je godišnji broj radnih sati blokova 6000 h. Na osnovu515