stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Iz podataka navedenih u tabeli broj 5. vidimo da su kapaciteti ţiĉara zadovoljavajući. Za sadašnji obimproizvodnje ţiĉare su iskorišćene sa 60 % kapaciteta i ne predstavljaju usko grlo u tehnološkom procesu.Prerada ugljaRudnici poseduju klasirnice za preradu uglja po suvom postupku. Klasiranjem uglja po suvom postupku uklasirnicama rudnika, dobija se da u komercijalnim proizvodima preovlaĊuju sitne klase. Sa druge stranekod sitnih klasa povećan je sadrţaj pepela, što se nepovoljno odraţava na plasman uglja. U tabeli broj 6.dati su podaci o kapacitetu i godini montaţe klasirnica.Tabela broj 6.Rudnik „Lubnica“ „Soko“ „Rembas“Kapacitet separacije 100 150/28,5 200(t/h)Godina montaţe 1964. 1957./2005. 1963.Imajući u vidu projektovane kapacitete koji se kreću od 100 do 200 t/h, sa radom u dve smene (efektivnosmenski po 6 h) postrojenja mogu da prerade od 1.200 do 2.400 t rovnog uglja/dan. Kapaciteti postrojenjaza preradu uglja u potpunosti zadovoljavaju sadašnju proizvodnju, a nisu ni smetnja za povećanjeproizvodnje. Klasirnice imaju proseĉnu starost od oko 50 godina, što zahteva remontovanje postrojenja.U cilju poboljšanja poslovanja rudnika, neophodno je razmotriti drugi naĉin prerade uglja, npr. izgradnjapostrojenja za pranje i separisanje sitnih klasa u suspenziji po sistemu „Parnaby―. U rudniku „Soko―, jejedan takav sistem pušten u rad krajem jula 2005 godine.ZAKLJUĈAKNa osnovu izvršenih analiza u ovom radu, moţe se zakljuĉiti da sistemi transporta iskopine, dopremerepromaterijala i prerade uglja, u pogledu kapaciteta, nebi bili ograniĉavajući faktor za povećanjeproizvodnje. Kod sistema transporta iskopine i dopreme repromaterijala potrebno je izvršiti odreĊeneracionalizacije, kao i obnavljanje opreme. Kod postupka prerade uglja potrebno je izvršiti remontoanjepostojećih klasirnica i obnavljanje opreme, kao i osavremenjavanje postupka prerade uglja. Kodmodernizacije tehnološkog postupka izrade podzemnih prostorija, mora se voditi raĉuna o meĊuzavisnostisa naĉinom otkopavanja. U cilju brţeg otvaranja leţišta i otkopnih polja, neophodno je podzemneprostorije izraĊivati mehanizovano, dok mehanizovanje postupka izrade prostorija razrade leţišta, mora daprati i mehanizovanje faza rada na otkopavanju, koje mora biti prilagoĊeno konkretnim prirodnogeološkimuslovima leţišta. Bez obnavljanja opreme, osavremenjavanja i modernizacije tehniĉkotehnološkogprocesa proizvodnje uglja, rudnici ne mogu raĉunati na razvoj, a i opstanak rudnika bi biodoveden u pitanje.LITERATURA(1) Ivković M.: „Pravci tehniĉkog, ekonomskog, trţišnog i društvenog razvoja i prestrukturiranjarudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom za period 2001-2006 godina―; Rudarski radovi1/2001, str. 1-12, 2001.(2) Dragosavljević Z., Denić M., Ivković M.: „Strategija razvoja podzemnih rudnika uglja u Srbiji uokviru razvoja ugljenih basena sa površinskom―; Rudarski radovi 1/2005, 2005.(3) Stjepanović M.: „Novi izazovi i vizije rudarstva u svetu sa osvrtom na rudarstvo u Srbiji―;Rudarski radovi 2/2007, str. 47-59, 2007.127