stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011zagaĊenja vazduha. Opredeljenjem za pridruţivanje Evropskoj Uniji Republika Srbija je preuzela obavezuusklaĊivanja svoje zakonske regulative sa zakonskom regulativom EU [16].ZNAĈAJ ULJNIH ŠKRILJACAKroz ova istraţivanja jasno se ţeli prikazati kontekst i koncept budućeg rada na dobijanju sintetiĉke nafteiz uljnih škriljaca uz jasnu prezentaciju njegove programske i sadrţajne celine. Pored toga, cilj istraţivanjaje i pribliţiti koncept subjektima zainteresovanim za njegovu realizaciju, potencijalnim korisnicima idrţavnim i lokalnim strukturama vlasti.U radu su prikazane samo neke od direktiva EU vezane za praćenje kvaliteta vazduha, maksimalnodozvoljenih koliĉina zagaĊujućih materija u vazduhu, kao i izbor metoda rada koji obezbeĊuje emitovanjezagaĊujućih materija u granicama dozvoljenih vrednosti.Moţe li Srbija da se oslobodi uvoza sirove nafte?Da, moţe! Srbija bi, u narednih stotinak godina, mogla da se oslobodi uvoza sirove nafte i svojeenergetske potrebe za teĉnim gorivima obezbedi iz uljnih škriljaca!Ove rezerve svrstane su u kategoriju "vanbilansnih rezervi" zbog nedostatka tehno-ekonomske oceneprerade (retortovanja) uljnih škriljaca [1, 2, 3, 4, 14], bazirane na domaćoj tehnologiji, kao i nedovoljnodefinisanih uslova zaštite ţivotne sredine. Zbog oĉekivanih visokih cena energije koje se oĉekuju nasvetskom trţištu, sve zemlje nastoje da maksimalno iskoriste vlastite raspoloţive energetske resurse, uokviru kojih znaĉajno mesto zauzimaju alternativni izvori energije, meĊu koje se ubrajaju i uljni škriljci. USrbiji je potrebno izvršiti dodatna geološko-rudarska istraţivanja svih lokaliteta uljnih škriljaca jer onipredstavljaju budući potencijal zemlje za energetskim sirovinama. Termin ''naftni (uljni) škriljci'' moţedovoditi u zabludu [1, 14]. U suštini, oni ne sadrţe naftu, niti su ''obiĉni'' škriljci. Organski materijal unjima je prevashodno ''kerogen'' [4, 14], a škriljci su, zapravo, relativno ĉvrste stene ''lapor''. Ukoliko seadekvatno preraĊuje, kerogen moţe biti upotrebljen za dobijanje supstace sliĉne petroleumu. Za sada sejoš nije napravio dovoljan iskorak u smislu postizanja toplotnih uslova (pod kojima se nafta dobija naprirodan naĉin) pa se pribegava izlaganju materijala visokim temperaturama. Prilikom tog procesa,organski materijal se transformiše u teĉnost koja se mora dalje preraĊivati u sintetsku naftu [14].Uljni škriljci će naći svoje mesto u svetskoj i našoj ekonomiji, ali energetski zahtevi vezani zasagorevanje, transport, usitnjavanje, zagrevanje, dodavanje vodonika, kao i ĉitav jedan poseban problemproistekao iz pooštrenih mera bezbednosti, ekologije, opravdanih zahteva za ureĊenjem prostora i naĉinaodlaganja otpada (u ovom sluĉaju velikih koliĉina), ĉine ceo koncept korišćenja ovakvog resursa izuzetnosloţenim. Tokom 2007. i 2008. godine kada je cena sirove nafte na svetskom trţištu dostigla vrednosti ido 150 US$ po barelu, zabeleţen je znaĉajan porast interesovanja za proizvodnju i preradu uljnih škriljacakao i za preradu sintetske nafte iz uljnog škriljca. Verovatno je da je najznaĉaniji razlog za povećanointeresovanje bilo obezbeĊenje sigurnosti snabdevanja naftom kao strateškim energentom (SAD iKanada). U tom periodu je bilo objavljeno od strane vodećih naftnih kompanija (Exxon-Mobil, BP, Shell iTotal) da će se investirati znaĉajna finansijska sredstva kako u istraţivanje i ekstrakcijunekonvencionalnih nafti već i u njihovu rafinerijsku preradu.Projektom koji je realizovan u Institutu za rudarstvo i metalurgiju Bor, u saradnji sa Prirodno—matematiĉkim fakultetom u Beogradu i Institutom za hemiju tehnologiju i metalurgiju u Beogradu, safinansijerima JP PEU Resavica i Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, izvršenasu istraţivanja mogućnosti dobijanja sintetiĉke nafte iz uljnih škriljaca Aleksinaĉkog leţišta.113