stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011gube monopol upravljanja privredom i industrijom u korist meĊunarodnih institucija i organizacija, gde secentri kontrole i upravljanja sprovode iz visoko razvijenih zemalja preko globalnih multi-nacionalnihkompanija. Razvojne faze Liberalnog i Monopolistiĉkog kapitalizma i društva tog perioda uopšte, nisudavale znaĉaj zaštiti ţivotne sredine. Sredstva u vidu nemilosrdne eksploatacije ljudi i prirode, suopravdavala konaĉni cilj-profit. Takav odnos prema ţivotnoj sredini je bio i oĉekivan, obzirom na nivotadašnje društvene svesti, i da su ti sistemi upravljali samim sobom. U fazi Drţavnog kapitalizma,obzirom na nivo hijerarhije kontrole i upravljanja, kao i razvojem društvene svesti, nauke i tehnologije,stvaraju se mogućnosti ozbiljnijeg sagledavanja problema ţivotne sredine i društva u njoj. Idejaglobalizma, savremenog doba, koji promoviše i ideju o zaštiti ţivotne sredine, ĉiji su ciljevi unifikacijasvih vrednosti, se javlja i sa izraţenim tendencijama unifikacije problema upravljanja u oblasti zaštiteţivotne sredine. Pošto je priroda globalizma autoritarna, jer se on ne uspostavlja koncenzusom, većdominacijom ideja aktuelnog poretka, javlja se kao antiteza lokalnim i nacionalnim poimanjima zaštiteţivotne sredine i odrţivog razvoja. MeĊutim, kao i svaka avangardna ideja, i unificirana ideja o zaštitiţivotne sredine, promoviše idealne poglede, postupke i rešenja. Tako da meĊunarodne organizacijepreuzimaju vodeću ulogu u kreiranju modela upravljanja, na globalnom i regionalnom nivou.Urušavanjem jednopartijskih sistema (gde monopol jedne ideje razliĉitim metodama sprovodi kontrolu iupravljanje društva i privrede, definisanim programima i planovima kroz uglavnom jasno odreĊenestrategije), društvo i privreda tranzicionih prostora naglo stagniraju (psiho-socijalno-ekonomski), i poĉinjuda se stihijski transformišu i razvijaju po potpuno drugaĉijim logiĉkim, etiĉkim i estetiĉkim principima.Bivše komunistiĉko društvo ide ka liberalnom kapitalizmu i demokratskim formama 4 , odnosno, prolazikroz fazu tranzicije 5 , vraćajući se u niţu fazu evolutivnog razvoja kapitalizma savremenije forme, sadrugaĉijim sistemom kontrole i upravljanja 6 . Period „tranzicije―, privredu nekadašnjih socijalistiĉkihzemalja, predstavljenu velikim industrijskim sistemima, drţavnog ili društvenog vlasništva, specifiĉnograzvoja, kontrole i upravljanja, ostavlja bez nadzora vrhovnog menadţmenta.Upravljanje ţivotnom sredinom„Environmental management“, engleski, „Umweltmanagement“, nemaĉki, „Upravljanje ţivotnomsredinom“ ili „Upravljanje ţivotne sredine“ srpski termini, ne odnose se na upravljanje ţivotnomsredinom, niti na upravljanje ţivotne sredine, već na takav naĉin upravljanja preduzećem, koje će uzeti uobzir sve uticaje preduzeća na ţivotnu sredinu, sa namerom da te uticaje dovede u sklad sa ciljevima,proklamovanog, odrţivog razvoja, odnosno dugoroĉnog opstanka preduzeća i društva 7 .Upravljanje životnom sredinom ima dvojak karakter jer s jedne strane predstavlja metod (sredstvo), koji seprimenjuje u cilju regulisanja odnosa na relaciji društvo - životna sredina, dok je sa druge, da bi se došlodo faze definisanja sistema organizovanih akcija kroz sistem mera i instrumenata (planske, ekonomske,zakonodavne, organizacione i dr.), neophodna primena čitavog niza veoma različitih i kompleksnihmetoda (pristupa). 8 Po Milutinu Lješeviću (2005), upravljanje bi podrazumevalo: 1. Organizacijupraćenja stanja, 2. Definisanje pravne regulative, 3. Modelovanje i prognoziranje stanja ţivotne sredine, i4 Đilas M. (1994): „Pad nove klase―, Sluţbeni list SRJ, Beograd.5 Latinski: transitivus―- prelaz.6 Politiĉka pluralizacija-demokratizacija, koja prati društva u tranziciji, kao i promene u konstelaciji interesa,urušavanje starih javnih interesa i nastup velikog broja novih i legitimnih individualnih-parcijalnih interesa.Transformacija starih aparata i institucija kontrole društva i privrede.7 Gereke Z. (1996): „O terminologiji u oblasti ekološkog upravljanja―, Ekologika br. 3, Beograd.8 Miljanović Dragana (2007): „Kompleksnost ekoloških problema―, Sveska br. 2, Glasnik SGD, Beograd.466