stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011CENTRALNO-PLANSKI (KOMUNISTIĈKI) I TRŢIŠNOORIJENTISANI (KAPITALISTIĈKI) PRINCIP LICENCIRANJAU GEOLOGIJI - KOMPARATIVNA ANALIZAABSTRAKTBranislav Radošević,„Advanced Systems“, Beograd,Bogdan Radošević, Jovana Bijelića 29, BeogradTranzicionim procesima je za oĉekivanje bilo da i u Srbiji zapoĉne primenjivanje principa primerenih novonastalimuslovima privreĊivanja a koji su u svetu već decenijama standardna praksa. U geološkim istraţivanjima trţišniprincip se u svetu pokazao daleko efikasniji tako da su i zemlje koje su ga i prve uvele daleko ispred ostalih po nivoui profesionalnosti od drugih. Ovaj princip je, pored ostalog, doveo i do toga da je korupcija minimalizovana,struĉnost dovedena do visokog nivoa, razvijena svest profesionalizma, postignuta daleko veća efikasnost u izvoĊenjuprojekta i kasnijem finansijskom ishodu. Nasuprot tome u Srbiji se još uvek forsira tvrdokorni komunistiĉki sistemdrţavno kontrolisanog licenciranja koji sa sobom donosi sve negativne anomalije koje proizilaze iz ovakvognaopakog principa. Za dalji razvoj geološke struke apsulutno je neophodno konaĉno usvojiti trţišne principe kojirazvijaju, umesto zastarelih principa koji uništavaju struku i šire geološki mediokritetizam.1. UVODRudarstvo se do kraja hladnog rata smatralo „strateškim― tako da je i i u rano kapitalistiĉkim zemljama sarazvijenom trţišnom ekonomijom ovaj sektor dobrim delom bio u drţavnim rukama do 60-tih godinaprošloga veka. Prestankom hladnog rata i poĉetkom razvoja globalizacije ovaj sektor je morao da mutira uskladu sa aktuelnim trendovima. Uloga drţave u finansiranju prestaje a tokovi novca postajuhiperdimenzionalni. Mehanizmi drţavne kontrole na taj naĉin postaju ne samo neefikasni već i nepotrebni.Kontrola investicije postepeno prelazi na izvor novca dok se drţava izmiĉe sa svojim beskorisnimprincipima. Licence koje su vaţile na drţavnom nivou, i bile lokalnog tipa, više nisu imale „teţinu― da biinvestitoru osigurale sigurnost investicije i pristup trţištu kapitala. S obzirom da je investiranje postaloglobalno tako je i trţištu kapitala nametnuto da licence moraju da budu globalnog tipa, odnosno da nepoznaju drţavne granice. Tako su berze ovlastile „kvalifikovane― i „kompetentne― osobe za zaštituinvesticije iz ovoga izvora kapitala. Sliĉno su postupile i banke i investicioni fondovi koji takoĊe operišuglobalno. U Srbiji je naţalost i dalje slabo razvijena percepcija o trţišnoj ekonomiji i permanentna jeteţnja da se primeni komunistiĉko-etatistiĉki princip drţavnih licenci koje su savršeno bezvredne semonima koji u njima vide liĉni interes da doĊu do pozicije koja im ne pripada.2. ISTORIJAT RAZVOJA LICENCI TRŢIŠNE EKONOMIJEVisoko razvijene zemlje koje su već u 19-tom veku poĉeli razvoj kapitalizma i trţišne ekonomije superiod „tranzicije― samostalno iznele bez iĉije pomoći i uspostavile liberalan reţim investitorima da mogunesmetano da samostalno vode raĉuna o investiciji, odnosno da snose i dobrobit i rizik iste. Rastućomglobalizacijom prve su na udaru bile Afriĉke zemlje, mlade u nezavisnosti, ali i otvorene za investicije kaogeneratoru ekonomskog razvoja. Vaţeća legislativa u tom momentu je bila u dubokom neskladu kakoprema investitorima, tako i prema drţavi. Javljale su se anomalije kao što su korupcija, loše voĊeniprojekti, prevare. Ovakvo stanje je pretilo da zaustavi investiranje a obe strane su samo bile u stanju daprepoznaju probleme a ne da i pronaĊu rešenje za neprihvatljivo stanje. Ulogu reformatora je preuzelaSvetska Banka (SB) i u nizu problema je prepoznala i neprimereno zalaţenje u struĉnost investitora408