stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011X-ray analysisTabela 1. Fiziĉko hemijske karakteristike uzorka topioniĉke šljake.Fiziĉke karakteristikeVrednosti i merne jedinice:Gustina šljake i prirodna pH vrednost = 3 575,0 kg/m 3 ; pH 6,75Bondov indeksWi (KWh/t)Mlin sa šipkama ; Mlin sa kuglama 19.13 ; 31.96Granulometrijski sastavPredstavljen analitiĉki (RRS jednaĉina):Finalni proizvod drobljenja , polazni uzorak d23474Klasa krupnoće -12,7mm+0,0mm 100 R e ,%1.036Uzorak spreman za flotaciju (mlevenje) dKlase krupnoće -3,327mm+0,0mm 1859100 R e ,%Hemijske karakteristike Sardţaj :Cu-total. 0.89 %Cu-elem. 0.45 %Cu-ox 0.246 %Cu-sulphid. 0.214 %S 0.82 %SiO 2 34.87 %Fe 38.55 %FeO 37.00 %Fe 3 O 4 8.98 %Al 2 O 3 4.84 %Au< 1.0 g/tAg< 1.0 g/tMgO 1.10 %Na 2 O 0.45 %K 2 O 1.54 %CaO 3.77 %X-ray analiza je izvedena u Institutu za rudarstvo i metalurgiju Bor na ureĊaju ―Simens‖ uz korišćenje Cuantikatode sa filtriranim zraĉenjem Ni filtrima, pri naponu od 40 kV i jaĉini struje od 20 mA.Difrakcionom analizom uzorka topioniĉke šljake, odreĊene su sledeće kvalitativne kompozicije: fajalita(Fe 2 SiO 4 ), magnetita (Fe 3 O 4 ), i kvarca (SiO 2 ) kao glavne faze.Mikroskopski opisUzorci su pribliţno istih dimenzija i veoma sliĉni po boji i obliku, što ukazuje na isto poreklo. Na površiniuzorka uoĉljive su skoro sferiĉne šupljine, što ukazuje da su uzorci proizvod topljenja rude - šljaka.Dominira tamno siva, mat boja, sa zeleno-plavom i crveno-braon nijansom. Mineraloški sastav: fajalit,magnetit, halkopirit, bornit, bakrenac, samorodni bakar, pirit, halkozin, kovelin... Osnova preparata sesastoji od fajalita, koji se pojavljuje u vidu lamela (najĉešće) i u vidu zvezdica (reĊe), pri ĉemu formiramermekitsku strukturu. Fajalit predstavlja izomorfni niz, koji se u prirodi javlja u mineralu olivinu(MgFe) 2 SiO 4 . Olivin je izomorfna smeša forsterita (Mg 2 SiO 4 ) i fajalita (Fe 2 SiO 4 ). Za olivin jekarakteristiĉna metamorfoza u serpentin sa istovremenim izluĉivanjem magnetita i hematita. Na ovufajalitsku osnovu naleţu ostale mineralne faze. [2] Uglavnom se magnetit javlja samostalno, reĊe jesrastao sa mineralima bakra. Od minerala bakra najzastupljeniji je bornit. Javlja se u vidu ksenomorfnihzrna, a mestimiĉno se javlja u vidu skoro izometriĉnih sfernih zrna. U ovim zrnima se vidi transformacijahalkopirita u bornit, a bornita u halkozin odnosno bakrenac koji predstavlja meĊufazu. ReĊe se uoĉava u1.020387