stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011infiltracijom kroz stenske mase. Nepovoljnost, u pogledu hidrogeoloških karakteristika, moţepredstavljati stalni vodotok Cerove reke, ĉije korito je po istoĉnom obodu leţišta bakra „KrakuBugaresku – Cementacija―. Kako bi se ovi faktori ovodnjenosti eliminisali i spreĉili neţeljeni efekti utoku eksploatacije, projektovana su odgovarajuća hidrogeološka istraţivanja u cilju sagledavanjamogućnosti zaštite rudarskih radova od površinskih voda. Pored priliva na raĉun podzemnih voda,periodiĉno doći će i do priliva na raĉun atmosferskih padavina, koje utiĉu na ovodnjenost leţišta.Priliv vode u površinski kopNa površinskom kopu ―Cerovo-Cementacija 1 (Cerovo 1) formirana je akumulacija vode na dnu kopausled priliva podzemnih i površinskih voda. Podzemne vode su sistemom prslina, pukotina i rasedadospele na dno kopa. Površinske vode u kop dospele su gravitacijski i usled atmosferskih padavinaunutar granice zahvata. Udeo pojedinih voda u odnosu na ukupnu koliĉinu koja je dospela na dno kopaCerovo 1, zavisio je od meteoroloških, hidrometeoroloških i morfoloških karakteristika uţeg podruĉjakopa, kao i veliĉine samog kopa. Površinski kop ―Cerovo-Cementacija‖ do krajnje izvedene dubine(K+372) formiran je uglavnom u osnovnim stenskim formacijama (razni varijeteti andenzita) u kojimaje razvijen pukotinski tip izdani izmeĊu stalnih vodotokova Cerove reke i reke Valja Mare. Hidrološkaispitivanja na lokalitetu kopa su utvrdila da se maksimalna koliĉina podzemnih voda kreće oko q i = 60l/min, odnosno 0,06 m 3 /min. Proseĉan priliv iznosi 0,1 l/s, odnosno 6 l/min. Ovaj priliv korišćen jekod proraĉuna parametra odvodnjavanja površinskog kopa ―Cementacija - 2‖Moguća koliĉina otpadnih voda u akumulaciji ekološke brane i na dnu površinskog kopa Cerovo1.Ukupna slivna površina PK Cerovo 1 i Cerovo 2 sa koje se gravitacijski otpadna voda prirodnimputem i kanalima odvodi u ekološku akumulaciju iznosi: P uk = 1,453128 km 2 . Ova vrednostpredstavlja sve slivne površine niz koje teĉe voda koja ugroţava kopove, osim onih voda koje sesprovode u taloţnike. Obzirom da se voda dovodi sa strmih slivnih površina većom brzinom oticanja( = 0,5) moguća maksimalna koliĉina vode koja se sliva iznosi Q 1 = 65 083 m 3 . IzraĊena akumulacijaA1 na K+440 je zapremine 22 000 m 3 povezana je sa ekološkom akumulacijom otpadnih voda A2 naK+430 m nv i zapremine je 44 000 m 3 , što zadovoljava za smeštaj svih otpadnih voda za maksimalneprilive. Zapremina akumulirane vode na dnu površinskog kopa Cerovo 1 iznosi oko V = 59 508 m 3 . Uplavim vodama u akumulacijama u Cerovu, prema istraţivanjima, bakra ima od 30-80 mg/l,dozvoljeno je 0,1 mg/l u površinskim vodama.ZAŠTITA ŢIVOTNE SREDINE POVRŠINSKIH KOPOVA CEROVO 1 I CEROVO 2 ODOTPADNIH VODAKatastrofalne atmosferske vode mogu da dovedu do proboja zaštitnih odvodnih kanala inekontrolisanog ulivanja u reku Valja Mare i Cerovu reku. TakoĊe, ekološka akumulacija moţe da sezapuni usled kiše i dovede do prelivanja vode preko zaštitne ekološke brane i zagadi vode Valja Mare.Usled velikog priliva atmosferskih i podzemnih voda potapa se najniţa etaţa na površinskom kopuCerovo 1., dok je otkopni prostor površinskog kopa Cerovo 2 u planu da se zapuni jalovinom sa kopaCerovo Primarno. U cilju zaštite ţivotne sredine, odvodni kanali za prihvat katastrofalnih atmosferskihvoda se stalno prate kako bi bili stalno u funkciji. Ekološka akumulacija se povremeno ĉisti od muljakoji se odlaţe na odlagalište jalovine. Rudniĉke vode se iz ekološke akumulacije ispumpavaju icevovodom koji je paralelan sa cevovodom za hidrotransport pulpe do flotacije Veliki Krivelj, odvodedo rezervoara otpadnih voda Jame, gde se posostojećim cevovodom transportuju do flotacijskogjalovišta Veliki Krivelj odakle se ponovo vraćaju u proces flotacije. Potrebna pH vrednost vode priflotiranju rude se reguliše dodavanjem kreĉa. Ispumpavanje akumulirane vode iz površinskog kopaCerovo 1 treba da se vrši postojećom pumpom Flygt BS 2400 HT u ekološku akumulaciju A 2 naK+430 m nv, a odatle u flotacijsko jalovište Veliki Krivelj kao tehniĉke vode. Srednja geodetska566