stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011skulpture u egipatskoj civilizaciji (oko 250 g. p.n.e.) i naroĉito kasnije u grĉkoj i rimskojcivilizaciji (poĉetkom n.e.).Za proizvodnju mineralne vune koriste se prirodni i veštaĉki silikatni materijali. Od prirodnihmaterijala upotrebljava se dijabaz, dolomit i boksit, a u manjoj meri bazalt i amfibolit. Mineraloškopetrografskii hemijski sastav su od posebnog znaĉaja za sirovinu koja se primenjuju za proizvodnjumineralne vune. Presudan je hemijski sastav, naroĉito odnos kiselih i baznih oksida, a takoĊe je vaţnoi prisustvo alkalija. Veoma je znaĉajan i odnos Fe 2 O 3 i FeO, koji bi prema procentualnom uĉešćutrebao da bude u korist FeO.Kod mineraloško-petrografskog sastava posebno je vaţno prisustvo natrijskih feldspata i feromagnezijskihminerala - alkalnih piroksena. Prisustvo slobodnog kvarca je veoma štetno, anajpovoljnija struktura stene je sitnozrna. Od hemijskog i mineraloško-petrografskog sastava, kao i odstrukture stene zavisi temperatura topljenja.Tabela 1: Uslovi kvaliteta hemijskog sastava kamena za proizvodnju mineralne vune(prema zahtevima kvaliteta fabrike Knauf Insulation iz Surdulice)Komponenta Dozvoljeni raspon(%)SiO 2 40-50TiO 2 do 2Al 2 O 3 12-20Fe 2 O + FeO 10-15MnO 0,1-0,5MgO 6-12CaO 6-10Na 2 O + K 2 O 2-5G. Ţ. do 5U radu su prikazana podruĉja primene bazalta iz leţišta „Cer― kod Preševa, dijabaza iz leţišta„Draĉa― kod Prevešta-Rekovac i amfibolita iz leţišta „Dobro Polje― kod Crne Trave.Leţište bazalta „Cer― kod PreševaLeţište „Cer― nalazi se na krajnjem jugu Srbije, na oko 10 km od Preševa i 74 km odSurdulice. Prostire se na juţnim obroncima Rujen planine i sa zapada je ograniĉenoPreševskom dolinom, kroz koju protiĉe reka Banjka. Asfaltnim putem iz pravca Cera uĈukarki (3,5 km) je izlaz na magistralnu saobraćajnicu Beograd-Niš-Skoplje.Leţište i neposredna okolina je izgraĊeno od vulkanita formiranih tokom tri ciklusa vulkanskeaktivnosti. U prvom ciklusu (poĉetni stadijum vulkanske aktivnosti) nastale su trahibazaltne tufobreĉei breĉe. Ove stene predstavljaju podinsku jalovinu u leţištu.U drugom ciklusu vulkanse aktivnosti formirani su trahibazalti izrazito sunĊeraste teksture (šupljinicei preko 3 mm), nastali u podvodnoj sredini. Ove stene zbog svoje teksture takoĊe predstavljajujalovinu u leţištu.U poslednjem stadijumu formirani su trahibazalti sitnozrnog sastava, ĉvrste, kompaktne i masivneteksture. Završni ĉlan vulkanske aktivnosti, u okviru Kratovsko-Zletovske vulkanske oblasti,predstavlja mineralnu sirovinu u leţištu „Cer―.683