stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011UVODPostojeće KDĈO u Srbiji predstavljaju veliki izvor zagaĊenja ţivotne sredine sa svih aspekata uzimajući uobzir da se na njih otkako su u eksploataciji odlagao i otpad koji po svim svetskim i našim standardima(Uredba o odlaganju otapada Sl. glasnik br 92/10) predstavlja opasan otpad. U svetu i kod nas se do sadapribegavalo sanaciji i rekultivaciji starih deponija tako što se glavna paţnja poklanjala naĉinimaspreĉavanja dotoka kako atmosferskih tako i podzemnih i površinskih voda, sa ciljem smanjivanjakoliĉine filtrata u samom telu KDĈO. S obzirom na sastav otpada koji se odlagao u sklopu sanacije irekultivacije KDĈO treba izvršiti i remedijaciju podzemnih voda i geosredine.NEKE OD METODA SANACIJA I REKULTIVACIJA KDĈO, SA REMEDIJACIJOMPODZEMNIH VODA I GEOSREDINE, KOJE SE MOGU PRIMENITI U SRBIJISanacija onih sa manjom koliĉinom otpada se moţe izvesti samo uklanjanjem celokupne koliĉinekomunalnog otpada na najbliţu SKDĈO. Prilikom njihovog uklanjanja se predlaţe i uklanjanje ipripovršinskog sloja u zavisnosti od toga na kakvim terenima je smetlište formirano. Veća smetlišta(ukoliko zauzimaju veću kubaturu) treba tretirati kao i velike registrovane KDĈO. Kako je na njih odlagani opasan otpad koji u sebi sadrţi razne kiseline i ostale otrovne materije, moraju biti tretirana kao malekomunalne deponije i u tom smislu treba pristupiti njihovoj sanaciji i rekultivaciji, kao i remedijacijipodzemnih voda i geosredine. U svetu i kod nas se do sada pribegavalo sanaciji i rekultivaciji starihdeponija tako što se glavna paţnja poklanjala naĉinima spreĉavanja dotoka kako atmosferskih tako ipodzemnih i površinskih voda, sa ciljem smanjivanja koncentracije filtrata u samom telu KDĈO. Projektikoji su raĊeni uglavnom su bili tipski, pri ĉemu se nisu uzimali u obzir hidrogeološki uslovi sredine. Kakose na KDĈO u Srbiji uglavnom ne vrši nikakva prekrivka otpada inertnim materijalom, atmosferskepadavine samo pospešuju stvaranje veće koliĉine filtrata. Donji zaštitni sloj uglavnom nigde nije izraĊen,što otvara mogućnost za nesmetano zagaĊivanje podzemnih voda i geosredine. U Srbiji se poĉelo sasanacijom i rekultivacijom KDĈO, ali samo tako što se one prekrivaju zaštitnim slojem odozgo u ciljuspreĉavanja dotoka atmosferskih taloga sa tendencijom smanjenja stvaranja filtrata. MeĊutim, takav vidsanacije i rekultivacije, bez valjanog sagledavanja hidrogeoloških uslova sredine i bez uzimanja u obzirzagaĊenja koje je već zahvatilo kako podzemne vode tako i geosredinu, nema efekta. Sve ovo ukazuje dase sanaciji i rekultivaciji, sa remedijacijom podzemnih voda i geosredine, treba pristupiti na jedan sasvimdrugaĉiji naĉin.Postoje dve metode sanacija, rekultivacija KDĈO i remedijacija podzemnih voda i geosredine. Prva je ustruĉnoj praksi poznata kao „in-situ― metoda. Ona se moţe izvoditi u ţarištu ili izvoru zagaĊenja. Druga„ex-situ― metoda podrazumeva crpljenje podzemnih voda ili ekskavaciju (iskopavanje) geosredine(zemljišta) i njihovo prenošenje na bliţa ili udaljenija mesta od samog ţarišta zagaĊivanja. Sa aspektaekonomiĉnosti, kao i naĉina izvoĊenja prva metoda je prihvatljivija, dok je „ex-situ― efikasnija za sanacijui remedijaciju KDĈO. Jedan od najbrţih naĉina sanacije, rekultivacije i remedijacije podzemnih voda igeosredine bio bi na samoj deponiji. Kako bi to trebalo uraditi prikazano je na slikama 1, 2 i 3.505