stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Odvodnjavanje i zaštita krovinskih naslaga Izabrano tehniĉko rešenje odvodnjavanja u fazi otvaranjaupućuje da takvo isto rešenje treba zadrţati i u fazi eksploatacije.Odvodnjavanje i zaštita meĊuslojnih naslaga, Iz poloţaja vodonosnih naslaga, debljine ovih naslaga,usvojene tehnologije eksploatacije i dr. obaranje pijezometarskog nivoa me|uslojne izdani je baziranona primeni bunara. Osnovne karakteristike objekata odvodnjavanja u ovoj fazi su iste kao u faziotvaranja. Linija bunara ELMB sastoji se od 10 bunara raspore|enih u šahmatskom rasporedu name|usobnom rastojanju od 100-120 m sa istoĉne strane.U severnom delu površinskog kopa gde sumeĊuslojne naslage veoma moćne moraju se ugraditi pojedinaĉni bunari. Bunari pri napredovanjurudarskih radova moraju biti skraćivani a zatim ponovo aktivirani.Efekti odvodnjavanja me|uslojneizdani isti su kao u fazi otvaranja .Odvodnjavanje i zaštita od podinskih naslaga. Opredeljujući uticaj na izbor metode odvodnjavanjapodinske izdani u fazi eksploatacije je: prostorni poloţaj podinskih vodonosnih naslaga, zoneprihranjivanja, hidrogeološke karakteristike itd.Odvodnjavanje ovih naslaga je moguće obizirom nadubinu i usvojenu tehnologiju jedino bunarima. Bunari se rade u vidu sistema linije bunara sa severnei istoĉne strane. (linije ELMB I i ELMB II). Ovi bunari ujedno odvodnjavaju i me|uslojnuizdan.Bunari se rade sa krovine ugljenog sloja i sa nivoa unutrašnjeg planuma površinskog kopa"Polja D".3. ZakljuĉakMogućnost uspešnog odvoĊenja voda na budućem površinskom kopu ,,Polje E‖ zavisi od stepenapoznavanjua hidroloških, hidrogeoloških i geomehaniĉkih karakteristika bliţe i dalje zone leţišta injihove pravilne intrepetacije. Stepen istraţenoti rudnog leţišta je bitan uslov za odreĊivanje polaznihpodataka koji se moraju pre primene sistema za odvo|enje voda i mogućnost efekata tog sistema.Literatura[1] Studija - "Izbor ograni~enja i otvaranja povr{inskog kopa polja ,,E‖ za kapacitet od 12 mil.tonauglja godi{nje" (Kolubara-Projekt- 2005.god.).[2] Studija "Opravdanost dislokacije kapitalnih infrastrukturnih objekata i re~nih tokova u funkcijirazvoja povr{inske eksploatacije uglja u Kolubarskom basenu" (J.^erni,2.005.god.).[3] Objekti za odvo|enje voda na povr{inskim kopovima. (Radomir Simi} i Vladislav Kesojevi})307