stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Do donošenja ovih uredbi u primeni su sledeća podzakonska akta:1. Uredba o klasifikaciji voda, Sl. glasnik SRS br. 5/682. Pravilnik o opasnim materijama u vodama, Sl. glasnik SRS br. 31/823. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, Sl. glasnik SRS br.47/834. Uputstvo o načinu i postupku za utvrdjivanje postignutog stepena prečišdavanja ispuštenezagadjene vode, Sl. glasnik SRS br. 9/675. Uredba o klasifikaciji voda medjurepubličkih vodotoka, medjudržavnih voda i voda obalnog moraJugoslavije, Sl. list SFRJ 6/78U principu, kontrolu kvaliteta površinskih voda treba vršiti na mestu gde se površinske vode sa kopovaispuštaju u recepijente, a podzemne vode iz piezometara na karakteristiĉnim lokacijama. Broj mernihmesta svakako zavisi od veliĉina prostora koji zahvata eksploataciono polje.ZemljišteIspitivanje kvaliteta zemljišta treba planirati i vršiti prema:1.Zakon o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS“, br. 62/06).2.Uredba o programu sistematskog pradenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika oddegradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa, Sl. glasnik RS br. 88/2010(odnosi se na kvalitet zemljišta i podzemnih voda koje ne spada u poljoprivredno zemljište)Novi zakon o zaštiti zemljišta je u pripremi.4. ZAKLJUĈCIUnapreĊenje kvaliteta sadrţaja Studije o proceni uticaja projekta na ţivotnu sredinu moţe se postićiprilagoĊavanjem sadrţaja studije specifiĉnostima konkretnog projekta (pojedinim poglavljima dativeći znaĉaj a neka ĉak i izostaviti ako je to saglano sa specifiĉnostima lokacije i tehnološkog procesa).Ideja ovog rada nije bila da detaljno prikaţe kompletnu problematiku izrade Studija procene već da seodredi prema suštini koja treba da bude cilj svake studije. Zato smo mišljenja da sve taĉke u obimu isadrţaju svake studije nemaju isti znaĉaj, pa ih iz tog razloga ne treba isto i tretirati. Da bi studijaimala svoj znaĉaj i mesto u celom postupku od izrade projektne dokumentacije, preko dobijanjasaglasnosti i konaĉno odobrenja za rad ona mora imati merljive pokazatelje u sistemu zaštite ţivotnesredine, od prikaza postojećeg stanja, preko identifikacije i kvantifikacije mogućih štetnosti,propisanih mera zaštite i na kraju predloţenog monitoringa. Upravo su ovo celine kojima trebaposvetiti najviše paţnje i na koje svaka studija mora u potpunosti odgovoriti.Stoga, ako nemamoadekvatno snimljeno postojeće stanje ţivotne sredine, nemamo ni mogućnost praćenja štetnih uticajakada projekat poĉne sa realizacijom, jer dobijene parametre nemamo sa ĉime porediti.Pravilnaidentifikacija i kvantifikacija pojedinih štetnosti odreĊuje i adekvatne mere zaštite, a od njihoveefikasnosti zavisi i obim monitoringa. Jasno je da su sve navedene celine usko povezane i da im trebaposvetiti najveću paţnju.LITERATURA1. Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu, ("Sluţbeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09)2. Pravilnik o sadrţini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrţini zahteva za odredivanje obimai sadrţaja studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. glasnik RS”, br. 69/05)3. Pravilnik o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Sl. glasnik RS”, br. 69/05)711