stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011mogućnosti koja je izraĊena na zahtev investitora a za potrebe sagledavanja realnog stanja kakoregionalnih, geoloških, rudarskih, ekoloških tako i socijalnih, pravnih i ekonomskih prilika koje biimale uticaj na buduću eksploataciju i eventualnu izgradnju termoelektrane. Studija takoĊe dajepregled neophodnih i zakonski utvrĊenih procedura i akcija koje je potrebno sprovesti u cilju detaljnihistraţivanja i pribavljanja potrebne dokumetacije za otvaranje rudnika. Materijal studije je uzprostorne planove FBiH i HBŢ, novih nacrta prostornih planova, zakonske regulative iz oblastirudarstva, geologije i energetike BiH i mnogobrojnih izveštaja i rešenja vezanih za dato leţište,posluţio kao graĊa za izradu SWOT analize. Radi lakšeg razumevanja problematike, u narednomtekstu daće se kratak prikaz geološke graĊe leţišta Ĉelebić, kvaliteta i rezervi uglja, ali i razvojnihmogućnosti i potencijalnosti susednih prostora kao u smislu proširenja rezrvi uglja i mogućnostiupotrebe drugih mineralnih sirovina, tako i ostalih pogodnosti projekta otvaranja rudnika i izgradnjetermoelektrane u Livnu.GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŢIŠTA ĈELEBIĆLeţište uglja Ĉelebić nalazi se u okviru laporovito glinovitih tvorevina Livanjskog basenamiopliocenske starosti. Jalovinu u leţištu predstavljaju sedimenti gline i laporca. Ugalj pripada grupisedimentnih, klasi biohemijskih sedimenata, odnosno jezerskom intramontanskom tipu.Ugljonosna serijaPodinski - najniţi ugljeni sloj u leţištu je debljine od 0,60 m do 37,85 m, proseĉno 10,25 m dok sedebljina rovnog uglja kreće od 0,60 m do 15,40 m, proseĉno 5,08 m. Debljina selektivne jalovinepodinskog ugljenog sloja maksimalno iznosi 30,50 m, a srednja 7,53 m. Sedimenti jalovine izmeĊuglavnog i podinskog ugljenog sloja izgraĊeni su od sive laporovite gline i glinovitih laporca, proseĉnedebljine 24,0 m.Glavni ugljeni sloj predstavljasloj u kome je utvrĊenanajveća debljina uglja uleţištu, i kreće se od 1,40 m ujugozapadnom delu leţišta do66,20 m u jugoistoĉnom deluleţišta, proseĉno 19,29 m.Debljina rovnog uglja variraod 0,55 m do 21,70 m,proseĉno 8,30 m. Debljinaselektivne jalovine unutarglavnog ugljenog sloja variraod 0,15 m do 48,00 m, sasrednjom vrednošću od 13,37m. Sedimenti koji leţe prekoglavnog ugljenog slojapredstavljeni su sivim glinama(laporima) ĉija debljinanajĉešće iznosi oko 35 m.326