stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state ...

Rudarstvo 2011 / Mining 2011Slika 1. Površinski kop DrmnoSlika 2. Deponije jalovine na spoljnem odlagalištu u fazi tehniĉke pripreme za rekultivacijuZbog velike heterogenosti pedološkog pokrivaĉa ovog podruĉja i kasnijeg neselektivnog deponovanja,na malom prostoru mogu se sresti nekoliko tipova zemljišta. Najveće površine deposola formirane suod zemljišta koje pripadaju klasi kambiĉnih zemljišta, tipa gajnjaĉa i klasi nerazvijenih zemljištarazliĉitog mehaniĉkog sastava, peskovit i lesolika peskuša. Definisana površina od 20 ha na kojoj jeizvršena hemijsko biološka rekultivacija po svojim hemijskim, a posebno fiziĉko mehaniĉkimosobinama karakterisala se veoma velikom heterogenošću. Što se tiĉe hemijskih osobina vrednostiaktivne kiselosti pre poĉetka rekultivacije kreću se od 6.64 (neutralna) do 8.08 (slabo alkalna), što nepredstavlja ograniĉavaju i faktor za izvodjenje biološke rekultivacije, već naprotiv jedan stabilankompleks. Vrednosti razmenljive kiselosti kreću se od 4.90 do 7.60. Obezbedjenost deposolahumusom na pojedinim mestima je nizak dok na većem delu skoro potpuno izostaje, pribliţavajući segranici detekcije. Provodljivost zemljišta je veoma heterogena, kreće se od 144.1 do 455 uS. Sadrţajmakro elemenata (NPK) je veoma nizak. Sadrţaj pristupaĉnih oblika mikroelemenata i ukupni sadrţaj(Zn, Mn, Cd, Pb,i dr) nije povećan i ne predstavlja ograni avaju i faktor za biološku rekultivaciju. Zamelioraciju je na navedenoj površini korišćen zeolit klinoptilolitsko hejlanditskog tipa, sa sadrţajemklinoptilolita minimalno 50%, domaćeg je porekla, ZEO KOP, Igroš. Koliĉina zeolite koja jeprimenjena po jediniĉnoj površini (ha) iznosi izmedju 4.5 i 5.0 t. Pored zeolita za melioraciju jekorišćena ugljena prašina. Proizvod na bazi ugljene prašine koji obezbedjuje zalihe humusa, azota ikalijuma po hektaru je oko 5.000 litara (Grubešić et al., 2010). Kulture koje su gajene na navedenimpovršinama su travno leguminozna smeša, lucerka i uljana repica. Za ocenu efekata melioracije irekultivacije metodom ispitivanja mikrobiološke zajednice izabrane su kosine odlagališta bezmeliorativnih tretmana po sastavu lesoidna peskuša (Slika 3), ravne površine odlagališta posle teniĉkepripreme i meliorisane zeolitom i ugljenom prašinom (Slika 4), meliorisane i rekultivisane površinepod uljanom repicom koja je gajena za zelenišno ljubrivo uz dodatak 500 kg NPK djubriva (Slika 5) ipovršine meliorisane i rekultivisane travno-legiminoznom smešom (Slika 6).558