Zbirka zadataka iz Ekspertskih sistema

2.2. Produkcioni sistemi 141
8. Činjenicu F6 uparuju stavovi iz pravila R9 i R17 pri čemu je R9 potpuno zadovoljeno.
Zaključak ‘drugi objekat je životinja’ označavamo sa F9 i dodajemo u listu činjenica.
9. Činjenica F9 uparuje stavove iz pravila R16 i R17 i R17 je potpuno zadovoljeno. Prema
tome, drugi objekat je osoba. Ovu činjenicu označavamo sa F10 i dodajemo u listu.
10. Činjenica F10 uparuje preduslov pravila R4, koje je potpuno zadovoljeno. Prema tome,
robot treba da se sakrije, što je nova činjenica u oznaci F11.
11. Činjenica F11 kompletno zadovoljava pravilo R2. Prema tome dolazi se do zaključka da
robot treba da se okrene ka žbunu (akcija A3) i pomeri unapred za malo rastojanje(akcija
A4), čime je proces zaključivanja okončan.
c) U tačkama a) i b) primenom dve različite strategije zaključivanja došli smo do dva različita
zaključka za isti problem. Razlog za to leži u činjenici da je uslov za završetak zaključivanja
bi da se pronađe jedna akcija koju robot treba da primeni. U datoj situaciji moguće je više
alternativnih akcija i da smo zaključivanje nastavili dok ne pronađemo sve akcije koje se
mogu primeniti, obe strategije bi na kraju dale iste skupove mogućih akcija. U sistemima koji
rade u realnom vremenu, poželjno je međutim da se zaključivanje okonča nalaženjem jedne
akcije iz razloga performansi sistema za zaključivanje. Šta se može uraditi da bi prva akcija
koju pronađemo bila po nekom kriterijumu najprimerenija datoj situaciji?
Pri zaključivanju povratnim ulančavanjem u tački a) iz skupa svih pravila čiji zaključak
zadovoljava trenutni cilj birali smo po fiksnom redosledu pravilo za dalje razmatranje. Slično
tome, pri zaključivanju direktnim ulančavanjem u tački b) fiksiran je bio redosled razmatranja
činjenica (sa strategijom fokusiranja na nove činjenice) kao i redosled razmatranja pravila čiji
preduslovi uparuju činjenicu koju trenutno sledimo.
Strategija rezolucije konflikata definiše način izbora jednog iz skupa pravila koja su u datom
trenutku pogodna za dalje razmatranje. Postoji više različitih strategija za primenu u
zaključivanju koje se mogu primeniti i pri direktnom i pri povratnom ulančavanju:
• Uredjivanje pravila po veličini preduslova - najpre primeniti pravilo sa najvećim
skupom uslovnih elemenata, to jest sa najstrožijim preduslovom
• Uređivanje pravila po prioritetima - svakom pravilu dodelimo određeni prioritet po
nekom kriterijumu i prvo primenjujemo pravilo sa najvišim prioritetom. Kriterijum, na
primer, može biti veličina preduslova pravila čime efektivno dobijamo prethodni kriterijum,
ili nešto drugo. Prioriteti pravila ne moraju biti fiksni; na primer, pravila možemo urediti po
ažurnosti tako da prioritet dajemo pravilu koje je najskorije (iliu najranije) korišćeno.
• Uređivanje podataka po prioritetima - Činjenicama možemo dodeliti prioritete po
nekom kriterijumu koji će onda uticati na redosled razmatranja činjenica. Ovaj kriterijum je
očigledan za direktno ulančavanje (fokusiranje pažnje na nove činjenice je jedan specijalan
slučaj), a pri povratnom ulančavanju se može efektivno sprovesti tako što utiče na redosled
razmatranja pojedinih stavova u složenom (pod)cilju.
• Ograničavanje konteksta - Deljenje pravila u grupe tako da je u određenom trenutku
zaključivanja aktivna samo jedna od grupa, a druge se aktiviraju u zavisnosti od dobijenih
zaključaka.
Moguće je definisanje i kombinovanih kriterijuma - na primer, ograničavanje konteksta, s tim
što se u svakoj od grupa pravila primenjuje uređivanje pravila po veličini preduslova. S
obzirom da se mogu zamisliti veoma složene strategije rešavanja konflikata i opšte strategije
zaključivanja, moguće je koristiti poseban produkcioni sistem - takozvana metapravila - za
realizaciju ovih strategija.