You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Jovana Popović, Lopare<br />
NEMA NAS VIŠE...<br />
Stidna kuća / La casa della vergogna<br />
Budim se, otvaram oči i shvatam da je još uvek noć...brišem suze, ponovo sam te sanjala.<br />
Ne boli me više, suze su tekle kao znak olakšanja, zaborava...Otišao si odavno, ne sećam se<br />
čak ni kada sam ti poslednji put čula glas, ne pamtim više ni jedan dodir, poljubac, ništa tvoje...<br />
Ostao si negde na dnu duše samo kao dokaz da si nekada postojao u mom životu.<br />
Da mogu da vratim vreme unazad sigurna sam da bi sve bilo mnogo drugačije...ali vreme ne<br />
prašta i nikada se ne vraća! Ni moje godine, ni moje suze nikada se neće vratiti, ostale su<br />
zarobljene negde izmedju dva sveta gde smo počeli i prestali da postojimo...ti i ja!<br />
Pokušavam da se setim kada sam prekoračila granicu bezbrižnosti i sreće, kada sam te zavolela i<br />
na svet prestala da gledam <strong>očima</strong> deteta, kada sam shvatila da smo daleko od savršenstva? Kada<br />
sam počela da patim, da te volim i mrzim istovremeno? Kada sam prestala da se smejem, kada<br />
moj život više nije imao smisla? Milion pitanja, a odgovor ne umem da dam ni samoj sebi! Prošlo<br />
je...bilo je 'davno, izbledela su sećanja, sve je gotovo...ZAUVEK!<br />
Da li sam zaboravila? To neću nikada! Ne zato sto si bio previše dobar, već iz razloga što si bio<br />
jedno veliko nesavršenstvo koje je moje srce idealizovalo, jer je tako bilo lakše pronaći opravdanje<br />
za ogromnu ljubav koju sam osećala... Sve je bilo mnogo lakše od priznanja da nikada u<br />
stvari nismo ni postojali, da je sve bila laž, obična farsa, sve...samo ne ljubav!<br />
Volela sam,ali šta? Da li je tebe uopšte bilo moguće voleti? Bio si iluzija mog savršenstva, bio si<br />
ljubav ona prava, jedna jedina, za mene...bio si ostvarenje svih mojih snova, moj vazduh, moj<br />
život, a opet...nisi bio ništa od toga! Bio si nestvaran, bio si samo san koji sam predugo sanjala,<br />
laž...u koju nikada nisam prestala da verujem. Bio si sve od čega sam oduvek bežala, a tako sam<br />
se snažno vezala za tebe...nisam želela, po prvi put u životu da pobegnem, želela sam da<br />
ostanem, da se borim, da ti verujem, da sanjam o onome što nikada nismo umeli da ostvarimo...<br />
Da, shvatila sam sve mnogo ranije nego što si ti toga bio svestan, znala sam za svaku laž, za svaku<br />
reč koju nisi izgovorio, za svaki pogled, svaku misao...znala sam sve, ali nisam želela da znaš<br />
koliko te dobro poznajem, nisam želela da prekinem tvoju predstavu, da menjam scenario,<br />
uloge...jer nije bilo sudjeno, bilo je vec prekasno...za mene! Za tebe još uvek postoji nada jer<br />
dobrog glumca uvek čeka neka nova uloga... ti si ostao, ja sam pala! Nisam bila jaka, nisam<br />
ostala dosledna sebi, nisam imala prava da te menjam, da patim, da te volim...Nisam imala<br />
prava ni na jednu suzu, a prolila sam ih milion, nikada nisam imala prava na tebe, ali nekim<br />
čudom verovala sam da jesam! Ne, nisi bio pogrešan, bio si pravi...ali u pogrešno vreme! Sada<br />
znam da nisi kriv ni za šta, kriva sam samo ja! Izvini, bila sam dete, nisam znala, nisam želela da<br />
učim zivot...htela sam da živim u snovima, bez ikakve pretpostavke da će jednom uslediti<br />
budjenje, htela ja to ili ne...da će me jednom dotući stvarnost, surovi svet gde te više neće biti,<br />
za mene! I došao je taj dan! Probudila sam se i više ništa nije bilo isto...već odavno ništa i nije<br />
isto, ali danas sam to uspela da prihvatim...danas, posle mnogo vremena!<br />
Nisi tu i znam da se više nikada nećes vratiti, u meni ne postoji više nada, ne postoji više ništa<br />
samo neki osećaj praznine, posle koga sledi olakšanje...Kao da sam se ponovo rodila,da<br />
počinjem sve iz početka...<br />
129
Change language